Мулти(не)практик

ТВ критика

Мулти(не)практик

“Недељно поподне“, емисија коју једном седмично креира Леа Киш, води се идејом да угости многе познате личности из бранше естрадних уметника, људе из света филма, спорта и политике, а жанровски спада у емисије “забавног карактера“.

Ова врста ток-шоу програма доноси високу гледаност, али је њен квалитет у најмању руку дискутабилан. Свакако се може закључити да је ова кичаста емисија “лакша за варење“ од бескрајних тирада домаћих политичара. Ипак, празна естрадно-трачерска разглабања неретко изгледају заморно и упростачено.

Емисија је, за почетак, крајње пренаглашена – од сценографије, начина на који се водитељка облачи, начина на који се обраћа гостима, до самих гостију којих је обавезно превише, као и њеног гласа који је обавезно “превисок“. Телевизија “Пинк“ зако пласира програм лишен елементарног укуса и занатске доследности и тиме додатно утапа већ до крајности сужену способност публике да гледа било шта изузев “отпадних“ емисија налик овој.

Избор гостију не доноси ништа ново и врло често се дешава да се њихово присуство дуплира из недеље у недељу. Гостовање “сталних звезда“ може бити само једно – добар маркетиншки трик. Промовисање и експонирање разних – а истих, води ка једном сасвим новом тренду у свету српског шоу бизниса. Интересантно је и то да водитељка “симулира“ аплауз публике, а камера се, на пример, концентрише на сармице у виновом листу (у току разговора са гостима), што је донекле банално.

Иако се за њен изглед брине цео тим стилиста, водитељку углавном украшавају огромни комади бижутерије, сукње визуелно проширују кукове, а хаљине обилују шаренилом и нескладом боја, њна појава је омиљена тема у жутој штампи, али и у фризерским салонима. Уколико у свој стајлинг не несе дозу оригиналности и иновативности, Леа ће остати доследна себи – и даље ће важити за најгоре одевену.

Проблем представља и њена дрска распричаност, као и мисаоно меандрирање непримерено професији водитељства. У својој емисији неретко изгледа као особа склона логореичним нападима, а притом настоји да свима упадне у реч.

Долазимо до закључка да, првенствено, једној телевизији са националном фреквенцијом није битно шта приказује и садржи њена програмска шема све док то доноси добру гледаност и зараду. Дакле, ова емисија, као и сама телевизија “Пинк“, Прерастају у све већи екстрем.