Студентски радови

Мулти(не)практик

28. новембра 2011.
Mihailo Rakić

ТВ критика

Мулти(не)практик

“Недељно поподне“, емисија коју једном седмично креира Леа Киш, води се идејом да угости многе познате личности из бранше естрадних уметника, људе из света филма, спорта и политике, а жанровски спада у емисије “забавног карактера“.

Ова врста ток-шоу програма доноси високу гледаност, али је њен квалитет у најмању руку дискутабилан. Свакако се може закључити да је ова кичаста емисија “лакша за варење“ од бескрајних тирада домаћих политичара. Ипак, празна естрадно-трачерска разглабања неретко изгледају заморно и упростачено.

Емисија је, за почетак, крајње пренаглашена – од сценографије, начина на који се водитељка облачи, начина на који се обраћа гостима, до самих гостију којих је обавезно превише, као и њеног гласа који је обавезно “превисок“. Телевизија “Пинк“ зако пласира програм лишен елементарног укуса и занатске доследности и тиме додатно утапа већ до крајности сужену способност публике да гледа било шта изузев “отпадних“ емисија налик овој.

Избор гостију не доноси ништа ново и врло често се дешава да се њихово присуство дуплира из недеље у недељу. Гостовање “сталних звезда“ може бити само једно – добар маркетиншки трик. Промовисање и експонирање разних – а истих, води ка једном сасвим новом тренду у свету српског шоу бизниса. Интересантно је и то да водитељка “симулира“ аплауз публике, а камера се, на пример, концентрише на сармице у виновом листу (у току разговора са гостима), што је донекле банално.

Иако се за њен изглед брине цео тим стилиста, водитељку углавном украшавају огромни комади бижутерије, сукње визуелно проширују кукове, а хаљине обилују шаренилом и нескладом боја, њна појава је омиљена тема у жутој штампи, али и у фризерским салонима. Уколико у свој стајлинг не несе дозу оригиналности и иновативности, Леа ће остати доследна себи – и даље ће важити за најгоре одевену.

Проблем представља и њена дрска распричаност, као и мисаоно меандрирање непримерено професији водитељства. У својој емисији неретко изгледа као особа склона логореичним нападима, а притом настоји да свима упадне у реч.

Долазимо до закључка да, првенствено, једној телевизији са националном фреквенцијом није битно шта приказује и садржи њена програмска шема све док то доноси добру гледаност и зараду. Дакле, ова емисија, као и сама телевизија “Пинк“, Прерастају у све већи екстрем.