КЊИГЕ ЋЕ СЕ У БУДУЋНОСТИ СИГУРНО ЧИТАТИ

Интервју: Мина Кебин, извршни уредникЛагуне

КЊИГЕ ЋЕ СЕ У БУДУЋНОСТИ СИГУРНО ЧИТАТИ

            Већ две деценије издавачи у Србији покушавају да опстану на тржишту чекајући боља времена која никако да стигну. Свесни да много фактора утиче на судбину књиге, не одустају од њене класичне форме упркос лошој продаји. На примедбу да свуда у Свету  електронско издаваштво доживљава експанзију, наводе пример Шведске која има приближно исти број становника као Србија. Тамо тиражи достижу и милион примерака док је код нас успех ако се књига прода у 10 или  20 000 примерака.

            Мина Кебин, извршни уредник Лагуне, једне од успешнијих издавачких кућа, указује да ипак све полази од стандарда становништва. Њихова тржишна истраживања показују да потреба за куповином књиге постоји, али не и спремност да се за то одвоји новац.

            – Основни проблем малих тиража књига на српском тржишту није у непредузимљивом издаваштву већ у стандарду нашег друштва. Примања потенцијалних читалаца су мала и они морају да се ограниче на решавање егзистенцијалних питања па је тако култура уопште, а самим тим и читање књига, постала луксуз. Књиге се данас ређе купују, а много чешће позајмљују из јавних или приватних библиотека. С друге стране, општи пад критеријума и занемаривање рада с младим људима као потенцијалним читаоцима, чија је пажња сада преусмерена на електронске медије и естрадну забаву, у великој мери допринели су томе да нових читалаца буде мање него раније.

            Чињеница је да се књига најбоље продавала крајем осамдесетих година. Шта је осим бољег стандарда предуслов интересоваља за књигу као културни и тржишни производ?

 

            – Неопходно је на државном нивоу издвајати више средстава за школство и културу. Неопходно је људима вратити интересовање за књижевност. Они који једном заволе свет писане речи остају му верни. Битно је привући нове читаоце, а то је могуће само едукацијом и „ширењем видика“. Књига није баук, чак ни ако је „дебела“, напротив.

            Да ли сматрате да су садашње цене појединих књига превише високе за читалачку публику?

 

            – Цене књига варирају од издавача до издавача, а веома често су условљене квалитетом и опремом самог издања. Један од разлога што су на нашем тржишту књиге најчешће у меком повезу баш је економске природе – такве књиге имају нижу цену. Они који воле да читају налазе начине да себи повремено учине задовољство и купе књигу. Оно што мене разочарава код купаца је што своју децу недовољно уводе у свет књига. Данас ће родитељ радије детету купити слаткиш или неки до бесвести рекламиран производ који ће дете тражити, него дечју књигу.

            Једно истраживање студената Факултета политичких наука показало је изненађујуће ниску заступљеност кљиге у дневним и недељним новинама. Да ли то значи повезаност слабог интересоваља купаца са слабим интересовањем новинара да уопште пишу о књизи?

            – Данас се новине праве као и све друго што се производи “на траци“. Да бисте направили добар чланак о неком књижевном делу, писцу, издавачком подухвату, литерарном тренду или феномену потребно је мало истраживачког рада, да пратите литерарну сцену (што подразумева и читање целих књига) и дозу опште културе. Ко данас има времена за тако нешто када је много једноставније објавити преписан текст са корица књиге, ако се и толико потруде…

            Да ли слабије интересовање за књигу прати перманентно смањивање броја књижара у Србији, или је проблем сличан проблему филма? Неспорно је да се људи и даље интересују за филм али не иду у биоскопе.

            – Ја сам и даље у уверењу да проблем није толико у интересовању колико у томе да издаваштво није јака привредна грана која би себи могла приуштити сва данас могућа средства маркетинга. Када би о књизи било више речи у друштву (у свим медијима) читаоци би већ нашли начине да дођу до књига.

            Имате ли проблеме са непоштовањем ауторских права код све већег броја издавача наслова у електронском формату? Да ли је овде реч о демократизацији, односно приближавању садржаја платежно немоћној публици, или је овде реч о нечему другом?

 

            – Да ли је демократично лишити некога његових ауторских права зато што нам је свима једноставније да се дочепамо неког пиратског издања. Демократизација би, напротив, била повећање свести о нечијим правима, самим тим и ауторским правима. Мислите ли да би пекари седели скрштених руку и не би се бунили када би било могуће да се хлеб материјализује скидањем са интернета? Издавачи у Србији одавно разбишљају о отварању озбиљног тржишта за електронска издања али се још нико није усудио кренути у такву продају зато што су ауторска права која издавачи плаћају писцима за тираже електронских књига неретко скупља од оних за објављивање у штампаном облику, а овде не постоји реалан начин да се пиратизација електронских издања спречи. То је, једноставно, још увек велики ризик за издаваче.

            После свега, да ли издавачи имају довољно података да би пројектовали будућност књиге? Хоће ли она опстати у форми коју познајемо или ћемо је читати са неких таблет рачунара, ако је могуће – бесплатно?

            – Битно ће бити што ће се књиге у будућности сигурно читати, без обзира на формат. Бесплатне ће бити онда када људско друштво досегне такав ниво опште свести на којем ће се култура, образовање и едукација сматрати нужним за све, самим тим и доступним свима. Волела бих да живим у таквом друштву али ме је одавно напустио ентузијазам уз који бих могла да верујем да је могуће.