Студентски радови

Mесто где су оживели летови српских феникса

5. новембар 2015.
Снежана Иванежа

Аеродром у срцу Србије је крајем деведесетих година био запуштен, мрачан и хладан. Бомбардовање је једним вихором победило снажну лепоту Шумадије и оставило за собом пустош, нико није прилазио месту које је било једна од најчешћих мета агресора. Сада, под плавим облацима и будним оком посматрача, један сиви феникс винуо се у небо. Реч је о некада војном аеродрому у Лађевцима који је у припреми да постане трећи цивилни аеродром у Србији.

Простире се на територији града Краљева, изграђен давне 1967. године, али се налази у близини градских центара попут Чачка, Новог Пазара, Крагујевца и Крушевца. Стручњаци тврде да ће бити идеално за напредак тог дела Шумадије који је одавно некако запостављен и заборављен, остављен да чека. Сада је све другачије. Изграђена је огромна зграда за пријем путника чији блесак стакла одаје модерно уређење. Испред саме грађевине налази се нешто мало сређене зелене површине и онда нам поглед скрене на сам врх где су истакнута крупна црвена слова имена модерне грађевине АЕРОДРОМ МОРАВА. Још са врата може да се примети да унутра преовлађује бела боја, али у исто време владала је нека језива тишина која одаје стварно стање, да овде још увек никога нема. Сваки нови корак одјекивао је кроз зграду која је била ненамештена, само је нека стара столица заборављена у ћошку. Некако је за очекивати да се унутра, осим тишине, налази још нешто, али нажалост није било ничега. Само још белих стубова, стаклених ограда и дугачких ходника.

Са друге стране аеродрома, контролни торањ који је порушен у Нато бомбардовању поново је уздигнут и сада попут неког ратног хероја поносно стоји и пркоси времену. А све те просторије, служећи војном аеродрому и држави, имају део душе неког војника. Они исказују отпор времену као пркос против нечовечног понашања.

Од првог трена када човек спусти ногу на ту уредно сређену површину стиче утисак као да је крочио на Месец. Овде је температура ваздуха другачија, ветар јаче дува и на први поглед нема живе душе. Значи да су радови још увек у току, иако је први цивилни лет 5. октобра 2011. већ одавно обављен. Са звуком авиона из крошњи би одмах излетела група птица које, ненавикнуте на чудне звукове, нестају у секунди.

У даљини можемо видети брда како извирују, вероватно кријући пространство зелених шума. Оком видљиве налазе се само њиве и ливаде, понеко дрво што личи на шумарак, иако је логично ако знамо у ком делу Србије се налазимо. Виде се и мале сеоске шуме, оштећених фасада, које се налазе ту ко зна колико година уназад. Таман кад помислимо да је узалудно шетати тим пространством, путем дугачке жуте траке наилазимо на један хеликоптер тамно зелене боје, стоји у тишини и неки човек испод њега поправља нешто. Вероватно неко из 98. Авијацијске бригаде, јер су они задужени за одржавање аеродрома. Само један поглед на команде хеликоптера тера човека да му се заврти у глави. На инструмент табли је много кругова који подсећају на сатове, јер сви имају казаљке и бројеве. Превише таквих казаљки и дугмића за обичног човека који не зна апсолутно ништа о авионима, а опет је необично интересантно.

Даље од овог хеликоптера налази се мањи авион тамно сиве боје и у близини никога нема. Нешто попут малих мердевина жуте боје наслоњено је на њега. Кажу да овим аеродромом може летети само авион чији распон крила није већи од 36 метара. То објашњава величину овог авиона, што је чудно јер је некако за очекивати да стоје у низу огромне помало застрашујуће машине, а не оваква летелица, једва мало већа од човека.

Људи који живе у околини кажу да се често, обично радним даном, може видети авион како лети над селима и од када су радови у току ти су звукови све учесталији. Мада, помало уплашени, не могу да забораве случај када се један од авиона срушио у оближње село и усмртио више од једне особе. Грешке у лету су могуће, али се ретко догађају, јер припрема траје више него само летење. Аеродром је организован да прима како домаће тако и иностране летове, али до тог тренутка има још много посла. Можда већ следеће године достигне величанственост и светску ноту аеродрома „Никола Тесла“, ко то зна.