ПР није резервисан само за лепе жене

Последњих година је све веће интересовање студената за студирање односа с јавношћу. Већ смо навикли на предрасуде када се прича о подели послова на мушке и женске. Осим што се некако „наметнуло“ уверење да лепе и елоквентне жене владају овим послом, такође, постоје заблуде да је увек добро плаћен, да нас очекује забавно и кратко радно време. Да ПР може да буде свако ко је спреман да стално учи и постане стручњак чак и у областима које су мање интересантне, за Журналист говори Марко Влаховић, ПР агенције „Represent Communications”.

Које особине су пожељне за особе које желе да се баве односима с јавношћу?

За занимање ПР-а важна је свестраност. У зависности од клијената, приморан си да постанеш стручњак за многе области. Добар ПР постаје онај ко је спреман да се бави чак и материјом која му је лично незанимљива. На пример, када сам радио за Донкафу нисам ништа знао о процесу производње кафе. Или за шећерану, када је мој посао био да преко ноћи постанем стручњак за ту област, јер клијент очекује да га на најбољи могући начин припремим за наступ. Наравно поред информисаности, битна је елоквентност, способност лаког стицања контаката, срдачност и добро сналажење у стресним ситуацијама.

Међу људима влада уверење да је ПР интересантан, узбудљив, престижан и не претерано тежак посао. Колико у тим причама има истине и како изгледа Ваш радни дан?

Као ПР све мораш да држиш у глави. Радно време је од девет до пет, али дешава се да је након тога организован догађај који је круна свега што си радио. Не напуштам место све док последњи новинар не оде са догађаја. Увек сам спреман на напорне прославе и касне сате, али постоје дани када све завршим до подне, јер кампање нису константне. Треба поменути и кризне ситуације, као на пример када гори хотел и приморан си да радиш у сред ноћи. Али зато постоји дневник активности, где бележим време које урадим за клијента. Наравно, чак и када не радим, не смем да се опустим и правим скандале, морам увек бити свестан да стално репрезентујем бренд. А што се тиче плате, приближна је светским компанијама.

183676 10150143817955199 2569843 n

Кажу да бивши новинари најбоље обављају посао односа с јавношћу. Шта мислите, који је разлог?

Прво питање које нам постављају на интервјуу за овај посао јесте колико уредника и новинара познајемо. Добро познанство са људима је главни алат. Углавном због тих познанстава можемо рећи да су бивши новинари добри ПР-ови. Ипак, не мора да значи. Нисам радио као новинар, али сам после другог догађаја упознао већину. Временом градиш добар однос и поверење.

Колико су захтевни клијенти великих компанија?

Тренутно сарађујем са клијентима попут Хипо банке, Кока Коле, Ушћа, МК групе Миодраг Костић и Нис-а. Постоји разлика између компанијског и агенцијског ПР-а. Често велике и успешне компаније ангажују агенције. Попут Кока Коле која ангажује различите агенције и зато имају најбоље рекламе. За једну агенцију најбитнији је људски потенцијал. Посебно када је креативност у питању, јер што је више људи, више је и идеја. Клијенти великих компанија знају шта желе, зато са њима сарадња није тешка. Највећи проблем у ПР-у представљају они клијенти који желе да плате али не знају тачно шта желе.

Пошто у Србији још увек постоји подела на мушке и женске послове, већина сматра да је ПР резервисан за жене. Колико Вам такве приче представљају проблем током сарадње са клијентима?

У Србији влада предрасуда да је то женско занимање. Као и за стјуардесе. Проблем је што мисле да би жене лакше завршиле овај посао. Ипак, предрасуда број један је што сматрају да ПР мора да буде леп. Па најуспешнији ПР-ови нису лепи. Није суштина да фотографишу ПР-ове, него да ПР припреми клијента за новинаре и фотографе.

Сећате ли се неких упечатљивих ситуација током рада са клијентима?

Најсмешније ситуације се дешавају током организације догађаја компанија где се појављују новинари. Дешава се да клијенти не спреме говор. Он ће да окриви агенцију уколико се деси таква ситуација, али добар ПР је увек спреман. Снађеш се тако што поделиш флајере новинарима, јер најбитније је да позитивна прича изађе у медијима. Свака медијска пажња има вредност. Такође, дешавају се и непријатне ситуације, али од тога је опет најбитније направити позитивну причу. Као када се деси да нека жена у тегли ајвара пронађе стакло и онда зове и прети тужбом. У таквим ситуацијама никада не смеш да кажеш да не знаш шта се дешава. Ту користимо технике премошћавања, обећавамо јој да ћемо је позвати, док не добијемо више информација. Дешавају се и ситуације када морамо да  бранимо свој бренд. Били смо на конференцији где се на столу са производима Кока Коле нашао неки други бренд. Тај други производ сам преместио на други сто и на тај начин одбранио Кока Колу. То је, такође, задатак ПР-а.

Каква је улога ПР-а у свету, а каква у Србији?

Познат ми је рад ПР-а у иностранству, јер доста сарађујемо са иностраним компанијама. Виђамо се и на различитим ПР фестивалима и догађајима. Као што се просветари едукују, тако и ми морамо да се усавршавамо, јер стално долазе нови медији, морамо да пратимо нове мреже. Нема велике разлике, колико људи греше када не разликују ПР и маркетинг. Често нам похвале рекламу. Поента је да ми промовишемо, ми не правимо рекламе. Дешава се да реклама буде моја идеја, али нисам ја тај који је направио. На пример, моја је идеја била реклама за МТС „Када возиш не телефонирај“. Атрактивна реклама о безбедности у саобраћају постала је национални бренд.