Студентски радови

Максим Цигалко

29. март 2021.
Саша Озмо

Ода Максиму Цигалку: Живећеш док је наших сећања!

Будим се. Још крмељив се спуштам и притискам велико дугме како би се рачунар укључио. Док се систем диже, а знало је богами да потраје, идем до тоалета, умивам се и настављам оно што сам накратко прекинуо претходне ноћи – Цхампионсхип Манагер.

Никад нисам био велик на игрицама – Хероји тројка солидно времена, ГТА са шифрама млаћење и избацивање клиначке енергије, а упркос огромној љубави према спорту, нисам играо ни Фифу ни ПЕС. Био сам залуђеник за НБА Ливе 2003 (освојио и турнир у локалној играоници да се похвалим), али то је кратко трајало.

Једина игра која ме је за живота потпуно узела под своје јесте Цхампионсхип/Фоотбалл Манагер. И зато ме је, као верујем и многе од вас сабраће-лудака, погодила вест која је стигла у петак – у 38. години преминуо је Максим Цигалко, легенда игрице на којој су многи од нас одрасли.

Ретко шта је знало човека да изнервира као пораз у Менаџеру – противнички голман десетка и играч утакмице, примљени погодак из јединог ударца у оквир гола, повреде и незадовољни играчи у невреме… Сећам се да смо брат и ја, када би враг однео шалу, покривали екран мајицом Чикаго Булса током мечева како бисмо избегли нервирање (уз паузирање у одређеним интервалима за измене, прилагођавање тактике итд), било је ломова по стану, али постојао је један човек који је стресове смањивао, а трофеје доносио – Максим Цигалко.

У верзији ЦМ 01/02 – тада је „цонтинуе гаме“ тек заменио „доне“ – постојао је један младић у Динамо Минску који је био почетак сваке каријере на Менаџеру. Солидне оцене су обећавале, али оно што је доносио многоструко их је надмашивало. Напредовао је муњевито, немилосрдно затрпавао противничке мреже (по правилу је имао више од гола по утакмици) и делио асистентције такође на тоне. Све то за највише милион колико га је требало платити.

Био је Цигалко фокална тачна многих напада широм света, тема разговора, чуђења, дивљења… Када бих увече легао пред летњи прелазни рок, много пута сам размишљао кога упарити са Цигалком (најчешће сам играо 4-4-2 са ромбом у средини), кога скинути са „схортлисте“… Речју, како да наставим да градим империју око центарфора који је био погодан за све врсте каријера – од највећих клубова до друголигаша, остављао је свој трајни печат и дизао тимове до неслућених висина.

Али како је уопште дошло до тога да Максим постане херој? Антонио Поутиљо, момак који је био задужен за оцене белоруских фудбалера, у фебруару 2013. године објаснио је своју логику.

„Био сам млад тада и веровао сам да фудбал у Белорусији има будућност, тако да није било рестрикција у смислу потенцијала играча. Волео сам Цигалка веома – био је брз, имао осећај за гол и на малом узорку је стварно блистао. Имао је све што је потребно да постане класни нападач. Одједном, форуми су се запалили, могли сте да га доведете за мало новца, а гарантовао би гол у скоро свакој утакмици“, каже Поутиљо о момку који је са 16 година дао 17 голова за млади тим Динама из Минска.

Сасвим је сигурно да никада Цигалко не би остварио потенцијал који му је дат у игрици, али бројне повреде онемогућиле су га да испуни макар део талента који је несумњиво поседовао. За четири године у Динамо Минску дао је 24 гола, дебитовао и за национални тим, али колено га је скупо коштало и морао је да се повуче већ са 26 година.

У једном интервјуу пре две године открио је да је тек годинама касније сазнао за свој митски статус међу обожаваоцима Менаџера. Био је то дирљив интервју у којем је рекао и да једва саставља крај с крајем, жалио се и на здравствене проблеме…

Тужан крај човека који је усрећивао милоне људи широм планете. У ова сулуда времена ипак верујем да када би се радила анализа садржаја свих „четова“ 25. децембра, да би име „Максим Цигалко“ било међу првих десет најучесталијих.

Знам како моји четови сада изгледају, а неки од другара и колега-залуђеника поделили су своја сећања на Максима.

Лука Ћосић: Да, отишао је мој јунак. Некоме је то био Бетмен или неки други “суперхерој”, али овај суперхерој био је различит по томе што је био стваран. И моје детињство је због њега било лепше, а моја “тренерска каријера” између осталог због њега и даље траје. И даље играм Менаџер и сањам о таквом центарфору, о гол-машини која би ме одвела на врх Европе и света, као што и јесте учинила са Челсијем пре две деценије. Вечна ти слава и хвала!

Предраг Озмо: Херој детињства. Партнер у освајању стотина трофеја, од Ређине до Реал Мадрида. Најбољи центрафор у историји фудбала.

Никола Бајић: Рекао бих да је Цигалко први вундеркинд Менаџера – момак кога су сви доводили пре него што су се десили гуарини, фредији адуи и остали мокоене… Најчувенији белоруски фудбалер – 90% људи не зна ни како изгледа јер тада на ЦМ нису постојале фотографије играча, а нет је и даље био диал-уп и било је тешко наћи његову фотку.

Немања Ђорђевић: Можда ће некоме ово бити у неку руку и чудно, али одлазак Максима је велики губитак за читаву фудбалску, а посебно светску гејминг заједницу. Искрено, с обзиром на то да играм Менаџера сада већ више од две деценије, мислим да се никада није десио случај да неко није знао о коме говорим.

Цигалко је био истинска легенда и икона, по многима једне од најбољих спортских симулација свих времена, и верујем да смо сви навијали за њега да и у „правом животу“ прикаже барем делић онога што је чинио помоћу просецора, рам меморије и софтвера.

Ако ништа, сада ће тамо негде бити најубојитија нападачка тројка: Максим и Ђузепе Роси у шпицу, а тик иза њих највећи – Дијего Армандо Марадона.

Док је Менаџера и наших сећања – живећеш, Максиме!