Студентски радови

Новак деда

29. март 2021.
Саша Озмо

Јесте, деда, сад је Новак шампион света

У сну, непосредно по буђењу, за трпезаријским столом или у ћаскању после ручка у дневној соби, моји бака и деда честа су тема у мојој породици. Били су дивни људи, ништа мање нису ни заслужили.

Углавном су посреди анегдоте, узречице, неки старији животни принципи на којима смо одрасли, које живимо, али које сада препричавамо у шали.

За разлику од остатка породице, бака и деда нису баш волели спорт. Ипак, били су свесни да је нама осталима веома важан и да је спорт мој посао, а наравно да су знали и за Новака Ђоковића.

Знала је бака и да исходи његових важних мечева утичу и на расположење у кући, гледала је да не зове током мечева, а после би упитала: “Је л’ побједио Ђоле?” На потврдан одговор, рекла би: “Е, добро је, да се не секирате. Много ми се секирате, сине”.

Касније, кад се извештила, уместо свог омиљеног гледања песама – Била је тако лијепа увек ме сећа на њу – чак је и пратила мечеве упркос томе што је правила јако тешко савладати. “И то је озбиљно гледала – дођем до њих, она у оној својој фотељи и прати”, подсетио ме је брат.

Деда је био још прагматичнији и после неке Ђоковићеве титуле упитао би: “И, је л’ сад шампион свијета?”
АТП листа, гренд слемови и мастерси, компликовано је то за некога ко спорт не прати и ко је већ био у дубокој старости. “Није још, деда”, одговорили бисмо.

И тако смо одговарали све док Ђоковић није постао – шампион света. Завршио сам испит на факултету, таксијем долетео кући (пропустио само пет гемова јер је пре испита телевизор био укључен и на факултету) и видео како Ђоковић четврти сет полуфинала Вимблдона решава у своју корист.

Том победом над Жо-Вилфредом Цонгом обезбедио је прво место на свету, а два дана касније остварио је свој дечачки сан и освојио Вимблдон тријумфом над Надалом. Може ли лепша застава да се забоде када се освоји тениски врх?
Знате већ, 100.000 испред скупштине, био је то почетак Ђоковићеве надмоћи у наредној деценији, а мој тата са задовољством је могао да одговори тасту на оно питање:

“Е, јесте, деда, сад је шампион света!”

Од тог Вимблдона прошло је скоро десет година, мојих баке и деде више нема, али сваки пут када Ђоковић освоји титулу, с осмехом се присећамо дединог питања и задовољства кад смо коначно могли да му дамо одговор који смо желели и који је он желео. По томе се није разликовала ни недавна титула на Аустралијан опену.

Сада је март 2021. године и питам се како бих деди објаснио овај 8. март и Ђоковићеву рекордну, 311. недељу на првом месту. Апсолутни првак света, најбољи у историји, најдуже времена најбољи на свету…

Некако бисмо се деда и ја споразумели, као што је увек у нас бивало, али у основи је исто као пре десет година: “Јесте, деда, Новак је шампион света”.

Ваш коментар