Наука и уметност

Маклуан за почетнике

28. новембар 2011.
Наташа Жигић

“Не морам нужно да се слажем са свиме што сам рекао“

                                                                                    Х.М.Маклуан

Глобално село

            Појава телевизије бацила је у запећак старије медије, попут радија и штампе. Оно о чему се није могло ни сањати на почетку 20.века, постало је могуће-да се догађаји широм света могу пратити у самом тренутку дешавања, путем малих екрана. Ратови, терористички напади, председничке кампање, елементарне непогоде, и шта год да се деси, па макар било и хиљадама километара удаљено од нас, сели се у наше топле домове. Негде ће се догодити земљотрес, и где год да живимо, добићемо поруку! Појава нових технологија донела нам је додатно “убрзање“. Просторна и временска ограничења више не представљају препреку. Маклуановско пророчанство је остварено-свет је постао ГЛОБАЛНО СЕЛО. У томе нам помажу медији-екстензије наших чула, тела и умова.

            “Свуда су око нас. Нови електронски медији, или геџети. Притиснемо дугме, и свет је наш. Да ли сте упознати с причом, да ће се свет смањити? Захваљујући горепоменутима, тако и јесте. Сада се све одвија у нашем комшилуку. Можете бити на сафарију у Кенији, пратити папине говоре, или наручивати коњак у париском кафићу. Не само да се свет смањује, већ постаје познатији и доступнији, нашим умовима и нашим емоцијама…“

Видео – Маршал Маклуан-Свет је глобално село (СВS-ТV)

            Крилатица “Глобално село“ први пут се појавила у Маклуановој књизи “Гутенбергова галаксија“, објављеној 1962.године. Сада, Након више од тридесет година од његове смрти, његове идеје су актуелније него икад (узмимо као пример развој World Wide Web-а у последњих 15 година!) Иако је преминуо 31.децембра 1980. године, његово завештање будућим генерацијама је непроцењиво.

Топли и хладни медији

“Људи заправо не читају новине. Они свако јутро у њих урањају као у топлу купку.“

                                                                                                     Х.М.Маклуан

            У књизи “Разумевање медија“, Маклуан је поставио теорију о топлим и хладним медијима. Реч је о томе да различити медији изискују различит степен укључивања у садржаје који су нам понуђени путем истих. Наиме, телевизија је аудиовизуелни медиј, радио аудитивни, а штампа визуелни. У зависности од тога, исте вести које примимо путем разичитих медија, изазваће у нама различите реакције, и различито тумачење садржаја.

Хладни медији нуде мало информација, али примаоци учествују у тумачењу истих већином својих чула. Класичан пример је телевизија. У хладне медије Маклуан сврстава телефон, семинаре, цртане филмове.

Топли медији су претежно визуелни, на пример штампа, или књига-нуде примаоцу обиље информација, док је чулна партиципација сведена на минимун, тј. на једно чуло. Стога се у топле медије убраја и радио, филм, литература и фотографија.

            Маклуан је често примењивао своју теорију топлих и хладних медија на политичке кандидате. За Трудоа, тадашњег канадског премијера, је рекао да је “хладан“, будући да је харизматичан и грациозан. Насупрот њему, амерички председник Ричард Никсон је “топао“ услед недостатка шарма, што је његовим појављивањима на телевизији, судећи по Маклуану, било очито.Да је Маклуан био у праву, доказано је у следећој ситуацији.

            Предизборна кампања, председнички избори у Америци, 1960. година. У једном чикашком студију одвија се дебата између председничких кандидата, Џ.Ф.Кенедија и Ричарда Никсона. Грађани који су пратили дебату преко радија, нису сумњали у Никсонову победу. Они који су пак гледали телевизијски пренос били су сигурни да је Кенеди победио. Реч је о томе, да се на телевизији креира “имиџ“, и више није у првом плану шта појединац говори, већ начин на који он то ради. Формиран је мит о ефикасности телевизије, а ова дебата је заувек променила начин на који се у Америци промовишу политичари.

Погледати линкове:

Видео – Дебата Кенеди-Никсон

Видео – Маршал Маклуан, анализа дебате

 

Медијум је порука

 

The medium is a message или The medium is a massage?

Истоимена књига је објављена 1967.године у издавачкој кући Бентам. Ускоро је постала бестселер, са око милион продатих примерака. Књига је требало првенствено да се зове “Медиј је порука“. Под овим се подразумева да је порука сам медиј којим се она преноси, а да се садржај поруке налази у аудиторијуму, тј. публика је сам садржај. Због штампарске грешке приликом дизајнирања корица, на књизи се појавио наслов “The medium is a massage“ уместо “message“. Овој измењеној верзији наслова кумовао је Квентин Фиоре, Маклуанов сарадник и еминентни графички дизајнер. Када је видео овај наслов, Маклуан је био одушевљен:

-Оставите тај наслов! Одличан је, погађа у срж ствари!

            Ова књига броји 160 страна експерименталне композиције слике и текста, колажног стила фотографија са пренаглешеним текстом. Неке стране су намерно штампане наопако, и намењене су за читање у огледалу. Неке су намерно остављене бланко. Модерне и историјске фотографије су у књизи постављене на разне начине. Намера је била да се овим делом метафорички опише Маклуанова филозофија медија. Овакав уметнички приступ сматра се врло смелим и у данашње време.

            Постоје четири тумачења последње речи у наслову: “Mass Age“, “Massage“, или “Mess Age“, “Message“.