КВАЛИТЕТНА ЛИГА – МАМАЦ ЗА ПУБЛИКУ

Прошло је време када су стадиони на свакој утакмици били попуњени до последњег места. То је сада реткост која се, годинама уназад не дешева чак ни на европским утакмицама које наши клубови играју против атрактивних страних противника. У последње време, домаћи фудбал се све више суочава са феноменом слабе посећености на утакмицама и томе се све теже стаје на пут. Људи су практично незаинтересовани, нарочито за утакмице домаћег првенства. Овај непопуларни феномен је захватио и ФК Партизан.

partizan

Осамдесетих година сам као младић редовно посећивао Партизанове утакмице. Неретко смо моји другари  и ја бежали од куће, свађали се са породицом, остављали све обавезе како бисмо ишли на стадион. Нисмо били једини. Сви симпатизери Партизана су живели за тај викенд када ће отићи да подрже свој вољени клуб. Улице које воде ка стадиону биле су крцате. О платоима испред стадиона да не говорим. Није имала где игла да падне. Све је изгледало као да је у питању неко обележавање државног празника у Пекингу. Једноставно, игра наш Партизан. То би било једино објашњење за овакве слике испред и на стадиону. Данас нажалост не влада ни делић интересовања као у моје време. Када бих одвео децу да погледају неку утакмицу, испред стадиона бих затекао више полицајаца, жандармерије и редара него навијача.

Овако се Мирослав Поледица носталгичним тоном присећа утакмица у неком ранијем периоду када би на ,,Стадион ЈНА“ долазили многи клубови широм тадашње Југославије попут загребачког Динама, сплитског Хајдука, љубљанске Олимпије, скопског Вардара, Приштине, Сарајева и других, у то време, квалитетних клубова.

Ватрени навијач Поледица прича о својим анегдотама како би се својевремено на улазу у стадион једва пробијао. Често би га маса носила као вртлог и у тој превеликој гужви не би могао да стане на тло У свој тој гужви на стадиону, редовно се остајало без новчаника, сатова, одевних предмета, а Мирослав је на једној утакмици против Хајдука из Сплита, остао и без војничке чизме коју је у маси изгубио као тадашњи гардиста Југословенске народне армије због чега би касније имао проблема у војсци.

Ако се осврнемо на ове анегдоте и догађаје из осамдесетих година прошлог века, можемо закључити да би било бесмислено говорити о проблему посећености утакмица. За такав феномен се у то време није знало.

osamdesetihТрибине стадиона ЈНА из ранијих година

 

Када је Партизан у питању, ако погледамо неколико година уназад, можемо уочити да посећеност варира, али да је ипак далеко испод норме.

Просечна посета Партизанових утакмица у домаћој лиги:

 година                            просек гледалаца

 2007.                                      12941

 2008.                                      11799

 2009.                                       8658

 2010.                                       11735

 2011.                                       12154

 2012.                                        7838

 2013.                                         7622

*просек посећености Партизанових европских утакмица износи око 25000

*капацитет стадиона Партизана је 32 500

Наведена статистика нам такође говори да би просек можда био још мањи да не влада велика заинтересованост барем за ,,вечити дерби“ против Црвене Звезде када је стадион увек пун. На појединим утакмицама домаће лиге се неретко дешавало да против мање атрактивних противника посећеност буде око 2000 или 3000.

publikaa Једна од утакмица домаће лиге из садашњег периода

 

Из Партизана веома стидљиво говоре о овој теми, а према њиховом мишљењу, проблем је, условно речено, у самој људској популацији и стању у држави. Углавном, одбацују могућност да је проблем у самом раду челника, играча и стручног штаба клуба. Директорка маркетинга Снежана Филиповић тврди да је главни разлог слабе посећености тежак животни стандард и свакодневни људски проблеми. ,, Живот у нашој земљи је превише турбулентан. Економска ситуација и свакодневни проблеми у одвлаче пажњу људи на неке друге ствари. ФК Партизан као и сви други клубови у земљи, не могу да реше људске свакодневне проблеме, али чинимо све што можемо како бисмо привукли публику на стадионе. Ово је борба прса у прса са незгодним временом. Морамо бити стрпљиви и упорни да бисмо дошли до циља“, каже Филиповићева.

Ко ће да одреши кесу?

Мишљења самих навијача и симпатизера Партизана о овој теми се прилично разликују од Партизанове управе. Навијачи тврде да је за лошу посету крива, нико други него управа клуба чије пословање производи куповину неквалитетних играча који играју неквалитетан фудбал. Припадник навијачке групе ,,Алкатраз“ Милош А. говори о свему томе. ,, Долазим на сваку утакмицу, била она европска или првенствена. Пружам подршку Партизану и кад губи и кад побеђује, само што ови из управе не цене ту нашу љубав. Неће да одреше кесу и да од Партизана направе озбиљан тим, важно је да пуне своје џепове. И после зашто народ не долази на утакмице. Кад Партизан престане да буде овца за шишање и приватно власништво ових из управе, тек онда ће се нешто променити на боље“, огорченим тоном говори овај навијач.

matejaНавијачи Партизана против продаје младих играча

Новосађанин Дејан Стефанов, један је од оних који посећују Партизанове европске утакмице, тврдећи да је незадовољан квалитетом домаће лиге. ,, Ја сам онај „еуро навијач“. Домаћу лигу не пратим, јер ту нема шта да се види. Волим добар фудбал, волим да видим како ће се Партизан супротставити европским великанима, али нажалост, сваке године се супротставља све горе, јер се у Европи не може исто поступати као у домаћем првенству“, каже овај четрдесетогодишњи Новосађанин.

grobariГробари – најватренији навијачи Партизана 

 

Када су у питању европске утакмице, можемо рећи да су оне неупоредиво посећеније од првенствених, али са њиховим просеком од око 25.000, не можемо рећи да је то завидан ниво с обзиром на то да је капацитет стадиона око 32.000 седећих места. Утакмице плеј-офа за Лигу шампиона, групне фазе ЛШ, као и утакмице Лиге Европе у којима гостују атрактивни противници, требало би да буду оне за које се тражи карта више. Тако нешто се једино десило у првих пет-шест година овог миленијума када је Партизан у квалификацијама за ЛШ угостио Бајерн, Фенербахче, Њукасл, као и у оној утакмици групне фазе Лиге шампиона у сезони 2003/04 против славног мадридског Реала када је стадион био крцат. Партизан се такође квалификовао у Лигу шампиона у сезони 2010/11 где је био у групи са Арсеналом, Шахтјором и Брагом, али посећеност тих утакмица је била у оном домену просека од око двадесетак хиљада.

arsenalДетаљ са утакмице Лиге Шампиона Партизан – Арсенал из 2010.

 

Спортски новинар Дејан Анђус каже да ми нисмо више фудбалска нација како по резултатима клубова и репрезентације, тако и по посећености фудбалских утакмица. ,,Из дана у дан доживљавамо неуспехе на европској сцени. Репрезентација не пролази квалификације за важна такмичења, а клубови најчешће не улазе у групну фазу еурокупова, па чак и ако случајно уђу, не задрже се дуго. Да бисмо нешто урадили на евро сцени, мора постојати комплетан систем одговорности у раду клубова и на плану побољшања квалитета лиге. Ако се осврнемо на кошарку, ту је ситуација много другачија. Не мислим да управе кошаркашких клубова много боље послују од фудбалских, али резултати Партизана у Евролиги као и Црвене Звезде у европским такмичењима, дају нам за право да кажемо да се кошарка у нашој земњи много озбиљније схвата од фудбала, што се може закључити и по интересовању публике, нарочито Партизанових навијача који су много више привржени кошаркашком него фудбалском клубу“, тврди Анђус.

Бољи од Албаније и Црне Горе

Ако се осврнемо на регион, можемо уочити да по броју посећености неупоредиво предњачи Грчка, затим следе Румунија и Бугарска, па тек онда Србија, Хрватска и БиХ чији клубови муку муче са овим проблемом. Ако нам је за утеху, лошији од нас у региону по просеку посећености утакмица су Црна Гора, Албанија и Македонија. Појединачно гледајући, ако изузмемо Грчку, најгледанији тим у региону је румунска Стеауа, која је редовни учесник Лиге Шампиона, са просеком од око 22.000 гледалаца по мечу. Прати је Црвена Звезда чији просек посећености износи нешто више од 19000. Партизан и Динамо из Загреба, који су уједно у последњих неколико година најуспешнији тимови бивше Југославије, имају скоро идентичан број гледалаца са просеком око 8000. Занимљиво је и то да су од Партизана гледанији и Нови Пазар, Раднички из Ниша, крушевачки Напредак, затим просечни румунски и бугарски клубови као што су Петролул Плоешти, Униреа Урзићени, Левски из Софије, Ботев из Пловдива, као и албански Скендербег из Корче.

1 0

О феномену слабе посећености такође говоре и одређена стручна лица. Психолог Сања Павловић каже да на овај феномен претежно утичу есенцијалистичка схватања навијача која су урезана у њиховом психолошком коду. ,,Људи по природи воле успех и имају урезану ту драж за успехом у свим сегментима живота. У нашој земљи се игра лош фудбал без неког великог успеха на домаћој и међународној сцени. Публика то уме да препозна, а самим тим и да казни. Некада смо имали квалитетну лигу која је са собом вукла огромну посећеност. Када би се у будућности поново побољшао квалитет нашег фудбала, нема сумње да би се публика поново вратила на стадионе“, тврди Павловићева.

RAUL Саша Илић у дуелу са Раулом, ЛШ 2003. Партизан – Реал Мадрид

 

Ова тврдња се у великој мери поклапа са тврдњама навијача који су такође говорили на ову тему. Са друге стране, у Партизану говоре о свим другим стварима који мање-више могу да буду разлози слабе посете, али ниједног тренутка нису рекли да је домаћа лига неквалитетна, нити су били самокритични на своје пословање.

all in 

Чињеница је ипак да ту мора нешто да се мења, јер према свим параметрима истраживања, незаинтересованост публике за домаћи фудбал је продукт лошег пословања клубова у последњој деценији које читав домаћи фудбал доводи до ивице амбиса. То са собом повлачи и лоше резултате на еуро сцени, а превасходно се одражава на квалитет домаће лиге. Остаје још само да се види да ли ће се на том плану и када променити нешто на боље, а публика ће то свакако препознати.