Крађа је слађа

Ауторка: Теодора Јовановић

Поглед лево, па десно „види колика је радња, обезбеђење ни не гледа. Узећу ову кошуљу из најновије колекције, јер сви је носе у граду.” Дланови се зноје, срце убрзано куца „ма неће сигурно запиштати“. Пар секунди касније зачуо се непријатан звук сензора… „молим да ми покажете Вашу торбу“… „па шта, само сам пробала“…

Све је више особа које уместо плаћања или одложеног плаћања одеће и обуће, бирају да их једноставно украду. Извештај Републичког завода за статистику је показао да је крађа у претходним годинама била најзаступљеније кривично дело које су починили пунолетни грађани Србије. Према подацима које је РЗС прикупио од судова и тужилаштва, 2021. године је пријављено укупно 17.309 особа због сумње да су починили крађу било које врсте, док је 8.104 грађана пријављено због кривичног дела тешка крађа. У истом периоду је за крађу осуђено 2.857 грађана, а готово половина њих је осуђена на условну казну. На затворску казну је осуђено укупно 838 грађана. А шта је са крађама које се не пријављују надлежним лицима, и самим тим не улазе у поменуту статистику? Са каквим ситуацијама се суочавају радници у бутицима и како их решавају?

Особа која може изнети најрелевантније чињенице када је реч о крађи, интервенисању, спречавању и реакцијама особа које се упуштају у овакав прекршај је обезбеђење које се тог дана налази на вратима бутика.

„Kада сензор на вратима запишти, у обавези смо да прегледамо купца који је у том моменту покушао да изађе. Једино тада нам је дозвољено да прегледамо нечије личне ствари, јер би сваки покушај интервенисања ван тога био нарушавање слободе и угледа, и могуће лажно оптуживање особе. То правило је разумљиво, али не и корисно за нас из обезбеђења“ истиче Милош Николић (26) лице које је обезбеђење у бутику, у једном београдском тржном центру.

Иако можемо помислити да се то не дешава тако често, ситуација је потпуно супротна.

„Сензор одреагује много пута у току дана. Некада су то лажне узбуне јер је препознао неки метал, али се врло често догађају ситуације да је неко једноставно пробао да изнесе ствар из радње. Изговори су различити, од тога “Случајно ми је остало у руци”, „А шта ћу, пробала сам“ , до тога да се ухваћени у крађи свађају и прете“ додаје радник обезбеђења.

У таквим ситуацијама поступа се по предвиђеним правилима. „За веће износе, обавештава се дежурна служба полиције и случај се препушта њима, док је за мање износе особа у обавези да плати артикал који је покушала да понесе са собом“ наглашава лице из обезбеђења радње.

Оно што је јасно, јесте да иако је обезбеђење важан део оваквог система, оно не спречава увек овакве ситуације. Особе које краду су већином врло добро упознате са свим процедурама, и то спроводе организовано и уз помоћ одређене опреме. Проблем који се тада јавља је тај да се не може интервенисати док докази не буду очигледни. Kада се на некога посумња, праћење особе по радњи, питање „Да ли Вам је потребна нека помоћ“ и врло пажљиво услуживање су једини начини да се оваква ситуација спречи.

Kаква врста одеће се највише краде? Kако компаније покривају недостатак одеће? Да ли постоје одређени периоди у години када се више краде? Нека су од питања на која је менаџер одабраног бутика могао да одговори.

„Kрађа је увек била присутна, али сваке године бележимо све већи пораст, крај прошле и почетак ове године обележила је поражавајућа статистика украдене одеће и обуће.“ Дејан Љубичић (30), менажер радње, није желео да износи бројке и мањак који је крађа изазвала. „Свакако, компанија је свесна да је крађа саставни део пословања сваког објекта који се бави продајом, па самим тим постоји износ који је одређен за такве врсте мањкова. Оно што могу да кажем је да се у последње време тај износ премашује, што није био случај претходних година и што нас наводи на размишљање о новим техникама са којима можемо ублажити овакву појаву“ додаје Љубичић.

Kада је реч о томе да ли више краду мушкарци или жене, менаџер познате радње је имао јасну констатацију. „Kада је реч о организованим крађама, у којима учествује више особа и чији је циљ да украду одећу како би је касније можда препродавали, мушкарци су доста уплетени, али када је реч о свакодневним крађама у које се особе упуштају, жене су много чешћи актери. Жене су много смелије”.

Организоване крађе се догоде повремено, оне не подразумевају обијање радње, што је много озбиљнији злочин који не за сада не дешава, већ се мисли на крађе у које је више особа уплетено.У таквим ситуацијама се проверавају камере, компанија има могућност да тражи одштету, а радници добијају слике лица које су крађу спровеле како би имале више опреза уколико се такве особе поново појаве у објекту.

Kада је реч о томе да ли се неки периоди у години издвајају по количини оваквих преступа, менаџер истиче да су Црни петак и периоди у којима су артикли на попусту кобни за послодавце и запослене. „Због гужви које се стварају у објекту, запослени и чланови из обезбеђења нису у могућности да испрате све што се дешава у радњи. Тада су крађе много присутније а мањкови знатно већи, јеноставно је тако. Дани када су артикли на попусту су уједно и дани са највећим салдом украдених атикала. За нас је то мало парадоксално, јер зашто се више краде ако се одећа продаје по знатно нижим ценама”

Kако овакве ситуације утичу на раднике?

“Ми као радници не сносимо никакву финансијску одговорност за то што се дешава, нити тај мањак утиче на нашу зараду. Бар је такво правило у нашој компанији“ истикла је Тара Недић (23), радница бутика.

„Али иако не одговарамо за то са финансијске стране, осећамо се одговорнима у таквим ситуацијама. Немамо право сами да интервенишемо, али смо у обавези да обавестимо менаџера или обезбеђење за нешто што смо приметили. На нама је да обратимо пажњу на сваког купца, да будемо видљиви, да контролишемо колико ствари је унето у кабине а колико изнето и још неке обавезе које стоје у правилнико, а које све заједно, веровали или не, некада једностано не помажу. Изгледа да они који краду имају много развијеније и темељније правилнике од нас“ шаљиво је додала радница.

Начини на које потрошачи краду одећу су различити. “Свашта смо до сада виђали, од тога да одећу коју желе да украду обуку на себе и тако покушају да изађу из радње, правећи се да не знају зашто сензор реагује, до тога да у кабинама помоћу неких помагала скину зујалице и напуне кесе са одећом, то је стварно превише. Из искуства смо схватили да када посумњамо на неку особу и кренемо само погледом да је пратимо, она одустаје од онога што је наумила.” истиче Нађа Перић (20), такође радница бутика.

Узроци пораста крађа у бутицима су познати и решиви

Истраживања показују да је из године у годину све већи пораст крађе у Србији. Разлоге за то можемо наћи у све више присутној инфлацији, општем осиромашењу друштва, поларизовању криминала, а ријалитији показују да је недолично понашање, које је ван сваких норми и моралних начела, прихватљиво. Пораст криминала је само један сегмент друштвене пропасти која је задесила наше друштво, а да би га спречили и умањли, неопходно је да читав систем и друштво регенеришемо.