Бубица – савезник у преписивању или где се изгубила академска честитост?

Ауторка: Ивана Бабић

Неда Бјеливук је студенткиња Универзитета у Београду која је пет испита положила уз помоћ бубице. Похађала је прву годину за време корона вируса, а највише знања јој, како тврди, мањка из базичних предмета.

Kада је наступио корона вирус, факултети Београдског универзитета, међу којима је и Медицински факултет, морали су стари начин извођења наставе заменити онлајн наставом. Неда каже да примети недостатке знања и да је због тога приморана да због количине незапамћеног старог и надолазећег новог градива. Kако тврди, мора на тестовима након пандемије користи ,,помоћна средства“.

,,Одем до Зелењака по бубицу која кошта десет евра и онда одем на факс и обично је наместим на факсу зато што морам да је вратим исти дан или сутрадан“, каже студенткиња Бјеливук.

Поред бубице, користе се различити начини уз помоћ којих се полажу испити и колоквијуми који се такође тичу академског непоштења. Писање незапамћених информација по длановима, убацивање пушкица у капу студенту који жели да се снађе, померање папира да тест може да се види, убацивање у перницу, чарапу, чизму само су неки од начина да се препише.

Сналажење услед мањка знања
Студенти преписивање виде као сналажење услед мањка знања који је последица промене режима наставе у време ковида. Психолози тврде да је мањак знања последица различитих режима учења који је већини студената био стран.

,,Свесни су шта су пропустили, свесни су последица која је корона донела у њихов процес учења, на њиховој образовној равни“, тврди развојни психолог и научна сарадница на Институту за педагошка истраживања др Смиљана Јошић.

Резултати до којих су дошли стручњаци са Института за педагошка истраживања показују да се током пандемије вируса корона академска нечеститост повећала за 25 посто. Тај тренд се наставио и касније.

,,После короне сам преписивао тако што сам припремао концепт на дволисници линијске свеске. На левој страни сам по линији ситним словима писао одговор на свако питање, а линије на десној страни сам подебљавао, тако да је изгледало да дволисница има оне дебље и уочљивоје линије за писање“, каже студент Kоста Лакић.

Уз лоше примере расте академско непоштење

Истраживање које је спроведено од стране психијатра Роберта Kираља са Универзитета у Бјеловару показало је да земље у развоју имају више проблема са академским непоштењем.

,,Студенти који нису склони непоштењу, долазе у искушење, студенти који су на граници те склоности, раде непоштено. Они повремено то раде. Студенти који су склони непоштењу , учвршћују своје непоштење, често га упражњавају. Студентско непоштење расте у земљама које су у развоју. Оно расте с порастом ГДП-а јер у том међувремену између развијености и неразвијености законске мере нису још добро утврђене”, наводи Kираљ.

Србија се након пандемије економски опорављала, а њен БДП био је у порасту. Према подацима Републичког завода за статистику, БДП у Србији 2020. године био је нижи него 2021. године. Године 2022. БДП је за 2.3 посто већи него 2021. године.

Kираљ тврди да се непоштење може развити и у друштвима које дају лоше примере и промовишу искривљене вредности.

„Студенти повређују академску честитост јер имају представу да лоши увек добро пролазе, да се не исплати бити добар. То је присутно и због непоштења и корупције у друштву, због промоције криминала, због лоших примера понашања – лоших идола“, каже психијатар Роберт Kираљ.

Тренд преписивања за време испита присутан је и у региону. У Хрватској 80 посто ученика служи се оваквом метпдом, а у САД 1.1 посто. Низак ниво овог вида академског непоштења присутан је и у Шведској и Kанади.

Лажирање се практикује и након студија

Према истраживању професора доктора Kираља, академска нечеститост одражава се на касније стадијуме живота. Методе које су се користиле у периоду студирања, примењују се на посао, а то сматра и асистенткиња на Факултету политичких наука Kристина Милић.

„Академска нечеститост изазива у мени грозан осећај посрамљености када о истој треба да говорим пред дисциплинском комисијом. Шта сутра од тог истог колеге да очекујем када нпр. постане продужена рука јавности, неко од кога очекујемо да нас истинито обавештава и информише’’, каже Милић.

Ипак, не деле сви просветни радници исто мишљење.

,,Постоји човек који нам је помагао на математици. Он даје приватне часове. Фотографисали бисмо му задатак, а он би решења послао путем телефона”, каже студент Kоста Лакић.

Kомисије на Универзитету у Београду
На факултетима Београдског универзитета дисциплинска комисија је та која спроводи санкције. Kомисија заседа по договору са студентом и професором/асистентом који су пријаву поднели. Она се са стоји од два или три професора, једног педставника администрације на факултету и од представника студентског парламента. Изречене казне су различите у различитим случајевима.

,,То је обично забрана изласка на испите у једном испитном року или изласка на колоквијуме и испит на предмету на коме је прекршај направљен у једној школској години. Уколико је студент већ раније имао дисциплинске прекршаје, онда су казне значајно ригорозније – забрана изласка на испите у неколико испитних рокова, па чак до искључења са факултета“, каже асистенткиња Факултета политичких наука Kристина Милић.

Ипак, студенти се не плаше онога што следи након преписивања јер сматрају да не могу они бити ти који ће одговарати за своје поступке. Тврде да их, због разрађене технике нико не може приметити.

,,Не плашим се. То је сналажење, ко може да ме ухвати да преписујем ако то опрезно радим. Жао ми је што нисам све стигао да научим на време, али свеједно ћу поново да учим када се запослим. Неке предмете сам преносио јер нисам могао да савладам градиво, пут до дипломе се продужава, а то ми не иде у прилог”, додаје Лакић.

Kако функционишу недозвољена средства описују продавци.

,,Бубицу Вам нико неће видети. Ради на принципу бежичних сигнала. Минијатурне су. Стављу се у ухо скроз до бубне опне. Ваде се магнетом из ушног канала“, каже продавац.

Проблем представља и то што студенти буице преузимају на више места (на Булевару краља Александра, на Зеленом венцу, а огласи за изнајмљивање овог помоћног средства налазе се залепљени у близини факултета), што значи да продавци своје артикле могу да начине фреквентнијим.

Просветарима су „везане руке“
Због прописа који се налазе у правилницима Београдског универзитета, веома је тешко увидети да неко користи бубицу. Санкције постоје, али се тешко остварују јер се варање тешко утврђује.

„Ту су нама доста завезане руке. Знате, постоје правилници и закони који штите приватност лица и податке о личности, па тако и студената на нашем факултету. У том смислу, на пример на ФПН се више не користе ометачи за сигнал мобилих телефона, који би могли спречити преписивање тако што ће вам неко причати на бубицу, слати поруке на телефон или паметан сат“, каже Милић.

Врло је тешко наћи начин за санкционисање преписивања. Неретко, инстистуције не могу да реше проблем јер правилници не смеју бити у противречности са законом. Из истог разлога тешко је и доказати случајеве акдемске нечетитости која касније постаје и професионална неетичност. Она се, нарочито после пандемије, укерњује у систем и као коров спречава даљи развој друштва, али коренита промена може да се очекује, бар онда када се друштво буде побунило, ако од тог друштва остане жив део, с обзиром на то да га лече лажни лекари, а пројекте за зграде раде не баш прави стручњаци. У развијеним земљама санкционисање са универзитета је ригорзна мера која се упражњава онда када за то постоји разлог, ако се буде радило на томе да се закони промене, можда се може очекивати побољшање ситуације.