Колико кошта наше студирање?

Студентски оброк

Уколико претпоставимо да не спадате у срећнију осмину студената београдског универзитета који се изборе за боравак у студентском дому, имате две опције – стан или путовање. Опција путовања ограничена је на студенте који живе на сат до два од Београда јер је све друго превише исрпљујуће. У прилог томе говори информација да право на студентске домове имају и студенти из приградских општина Београда (Барајево, Младеновац, Лазаревац) као и оближњих градова (Панчево, Ковин, Стара и Нова Пазова, Смедерево и слично). 

Дакле, у великом броју случајева ви сте буџетски студент који је осуђен на приватан смештај. Уколико изнајмљујете собу или стан са неким обично након поделе трошкова ваш рачун месечно износи око 150 еура – просечно 100еура за собу или део стана и још 50еура за воду, струју, грејање и телефон.  Према курсу Народне банке Србије за понедељак 22. Октобар 150еура износи тачно 17.094,66 динара. Минимална нето зарада за месец септембар 2012. године износи 18.400 динара. Уколико желите да имате интернет и кабловску то ће вас коштати још 1000-2000 динара. Тако да већ сад можемо рећи да за ваше издржавање није довољан оно што је званичан „минималац“.

Но, тек смо на пола пута. Нешто морате јести и некако морате путовати од места А до места Б, зар не? Без обзира на то да ли сте домац или не, свакако имате права на коришћење студентске мензе. Чак и Београђани који су буџетски студенти могу ручати у студентским ресторанима и мензама. Према важећем ценовнику  доручак кошта 31 динар, ручак 55, а вечера 46 динара. Ако рачунамо да стижете да све оброке конзумирате у неком од студентских ресторана, што углавном није случај, али је свакако најјефтиније могуће решење, месечно ће вас  то изнети 3.960 динара. Поред тога, треба макар повремено да купујете воће, а вероватно ће вам бити потребна и нека кафа и жваке. Ако пијете две кафе дневно, вероватно неки „3 у 1“ или слични производ, једете кило до два воћа недељно и повремено купите жваке или неку крем бананицу да се засладите, рачунајте да ће вам на то отићи минимум 2.500 динара на месечном нивоу. Овде смо игнорисали трошкове студија – куповина књига и плаћање копирања, маркера и сличног канцеларијског материјала, које варира од факултета до факултета, али можемо слободно рећи да вам и на то одлази минимум 500 динара месечно. Маркица за студенте за градски саобраћај износи још 1.100 динара.

Честитамо! Сада већ вредите око 25.000 динара, односно три хиљаде више од плате коју примали млади стручњаци са завршеним четворогодишњим високим образовањем у програму „Прва шанса“.

Месечна цена хигијене, односно козметике? А можда желите и да се „културно уздижете“ – купите неку књигу повремено, одете у позориште, или макар биоскоп? Имате пријатеље и радо бисте понекад с њима попили кафу, изашли на сладолед? Појели нешто у фаст фуду?

Треба да обновите обућу, одећу, да купите неки нов комад накита или торбу? Ако све ово придодамо мислим да ћемо и прелако стићи до просечне плате на државном нивоу за месец август, која је износила  42.122 динара.

Могли бисмо сада да причамо о томе који је проценат незапослености у Србији, о томе да многи људи раде на црно, о платама које су много ниже изван званичног минималца по Србији, самофинансирајућим студентима који немају права на дом и могу да се хране у мензама само по три пута скупљим ценама и многим другим факторима који су важни за обезбеђивање нашег студирања, или да кажем права на студирање, али нећемо. Рачуница је већ показала да је студирање у Србији скупо за просечног, сада већ сиромашног, грађанина Србије.