Можда немате налог на овој друштвеној мрежи, али сте вероватно чули за њу. Како и не бисте кад је медији користе за прикупљање информација у реалном времену и када сви велики играчи на јавној сцени користе управо твитер како би директно комуницирали са својим јавностима.
Твитер је тако временом почео да остварује улоге које му иницијално нису биле намењене. Замишљен је као интернет смс, јер је корисницима могућност изражавања ограничена на 140 карактера, који је требало да користе мање групе у међусобној комуникацији. Његова специфичност била је и остала у његовој јавности, односно он представља друштвену мрежу којој ви не морате имати налог да бисте пратили шта други пишу, а уколико га имате и неко вас блокира, то вас спречава да ту особу пратите (односно да вам твитови стижу аутоматски на вашу страницу), али не и да сваког дана куцате њено име у делу за претрагу који вам онда наравно избаци резултате. О основним информацијама по моделу „Твитер – упутство за коришћење“ већ је написан сјајан блог, тако да ћемо овде објаснити неке друге феномене.
Уколико сте члан неке организације која има циљане публике, можете користити твитер у промотивне сврхе. Можете га користити за изборну кампању као што тренутно то чини Барак Обама, а можете се по угледу на хрватску Владу определити да твитер користите за повећање транспарентности свога рада и директну комуникацију са корисницима.
Међутим, ми причамо о индивидуалцима. Према најоптимистичнијим проценама твитер у Србији не користи више од 30.000 грађана, што је мала цифра ако знамо да преко три милиона корисника има фејсбук, али не уколико вам неко пренесе да се информација о усвојеном амандману ДСС-а на Закон о високом образовању којим су студентима омогућени регуларни апсолвентски рокови као и до сада појавила на твитеру два сата пре него што су о томе известили медији. Разлог за то је народни посланик посланичког клуба Демократске странке Србије, Мирослав Петковић, који је одмах окачио твит о томе.
Незванично је потребно 1000 пратилаца да бисте постали утицајни, и многима је то важан циљ, чему сведоче и куповине пратилаца како би се осигурала инстант популарност на овој мрежи. Лидери заједница и они који креирају ставове уместо да их прате постоје у великом обиму на твитеру. Неки од власника налога нису познати, као на пример у случајевима налога козе на штиклама или Слобе Милошевића, неспорно је то да налог коза на штиклама прати преко 14 хиљада људи, а Слобу Милошевића рекло би се цела српска твитер заједница, са преко 26 хиљада пратилаца. Поред њих, постоје и јавне личности које користе твитер за комуникацију својих ставова и укључивање јавности у полемику, каква је Исток Павловић, Милош Ђајић, Сузана Трнинић и други. Једна од познатијих акција била је она у којој је име градоначелника Града Београда стављано у имена филмова, а најскорија је она позната као „то је пети ајфон који немам“. У сваком случају, ако се прикључите овој мрежи имаћете прилику да видите коментаре у реалном времену на све што вас занима, само треба да знате који је хаштаг. На пример за емисију Први глас Србије је то #pgs, док је за Утисак недеље #utisak. То је само један од начина да можда и пронађете истомишљенике, или се макар забавите духовитим твитовима других људи. Срећан поход желим!
Последњи радови
Вести из несвести23. октобар 2012.Докторе, а како се лечи корупција?
Вести из несвести22. октобар 2012.Колико кошта наше студирање?
Наука и уметност20. октобар 2012.Британски савет у Србији – универзум у малом
Вести из несвести20. октобар 2012.Кад порастем бићу утицајни твитераш