Студентски радови

Комеморација Ловас – зашто је важно да се сећамо?

19. октобар 2012.
Vladica Jovanovic
Остаци минског поља у Ловасу

Годишњица ратног злочина у Ловасу, у Хрватској, обележена је јуче полагањем венаца и паљењем свећа на спомен-обележју на минском пољу.

У селу Ловас, 18. октобра 1991. године, припадници ЈНА, паравојне формације „Душан Силни“ и локалне српске власти, одвеку су 51 Хрвата на оближње минско поље како би својим ногама чистили минско поље. Након полагања венаца и паљења свећа, заменик жупана Вуковарско-сремске жупаније, Жељко Цирба, истакао је значај истине за животе младих генерација: „Истина се мора знати и ми је се морамо сећати, како се злочини не би поновили.“ Комеморацији су присуствовали и начелник општине, хрватски амбасадор у Београду, представници Фонда за хуманитарно право, Иницијативе младих за људска права из Србије и Хрватске, Жене у црном, жртве и њихове породице.

komemoracija

Злочин у Ловасу специфичан је из више разлога. Како је навела координаторка Школе за транзициону правду Фонда за хуманитарно право, Маријана Тома, иако не треба поредити страдања и гнусност злочина, за њу је случај Ловас међу најгорима. Случај Ловас је такође једини случај за који је донешена правноснажна пресуда Судског већа Одељења за ратне злочине Вишег суда у Београду. Међутим, сви злочини почињен у региону имају две заједничке ствари  које треба обезбедити њиховим жртвама – извињење и истину. Нажалост, извињења која се односе само на патњу која је изазвана страном која се извињава још увек не постоје у региону, што отежава спровожење мира и репарација свим жртвама ових сукоба. Извињења какво је учинио 1985. тадашњи председник Западне Немачке поводом злочина у Другом светском рату, или оно које је „изгубљеним генерацијама“ Абориџинима дао премијер такође у обраћању парламенту 2008. За наш регион још увек су нереална, чему најбоље сведоче покушаји српских званичника у којима никад не изостане оно али или помињање сопствених жртава.