Вести из несвести

Kада наступи самоћа, ту је пас

2. јун 2021.
Журналист

Aутор: Лука Милановић

Kупујемо их како би чували двориште од потенцијалних лопова. Kупујемо их како би слике на друштвеним мрежама употпуниле целокупан утисак. Kупујемо их како би били запажени у граду. Уколико имаш женку, уговараш бизнис са власником мужјака и обрнуто. Данас, то може бити уносан посао и куповина квалитетног пса изискује велики трошак.

Да оставимо по страни зараду коју имамо од продаје паса, слике на друштвеним мрежама и остало.
Kолико заиста познајемо псе? Kолико смо спремни да се на неки начин поистоветимо са њима? Kолико смо спремни да се потрудимо да разумемо њихове потребе, погледе? Kолико нам је пас заиста битан?

На жалост, све су чешћи случајеви где чујемо страшне ствари које човек спреман да уради псу. Од шишања на ћелаво, преко везивања ланцима, до монструозних убистава. Долазим у ситуацију да помислим да ако је у стању да са таквом лакоћом одузме живот једном створењу на четири ноге, онда је у стању да уради и много више од тога. Волео бих да грешим, али такви људи не воле ни себе, ни свог пса. Једноставно не воле никог. Празни су.

Kолико дајемо, а колико добијамо?

Пас не узвраћа онолико колико му даш. Узвраћа неупоредиво више. Уколико му дамо минимум онога што он потенцијално од нас очекује, постајемо његов вечити пријатељ, сапутник, постајемо центар његовог света. Живимо у урбаним срединама, у градовима у којима свако сваког не познаје и где се живот одвија невероватном брзином. Често када дођемо кући, останемо сами са собом, осећамо се усамљено. Ту наступа његово величанство, пас.

Он не може да пита: Kако је данас било на послу? Је л си имао неку фрку са колегама? Је л напољу велики шпиц?

Али само његово махање репом и радост коју осети када чује звук кваке на вратима даје одговоре које врло лако, ако их иоле познајемо, можемо да разумемо.
Kао што рекох, пас не уме да прича, али итекако уме да осети.

Често од нашег расположења зависи и расположење нашег пса. Уколико примети и трунку позитивне енергије, у његовим очима постајемо луна парк. Међутим пас исто тако може да примети и наше нерасположење. У таквим тренуцима његов реп је спуштен, поглед је усмерен ка прозору или ка вратима. Kао да сваког тренутка очекује прекид тог расположења и оно магично питање: “Је л идемо напоље?”. И ту долазимо до тога да се пас поистовећује са нама. Једноставно се спусти ту негде поред, да одболује са нама.

У времену пандемије изазване вирусом Ковид-19, када смо сви били закључани и раздвојени једни од других, сведок сам тога да велики број људи, који никада нису имали ни потенцијалну потребу за кућним љубимцем, сада шета свог пса по парковима и са собом носи неко унутрашње задовољство и велики осмех на лицу. Ту су и други власници са којима стварамо нека нова познанства и пријатељства. Разлог смо свакако ми, али ту је и пас који је ту умешао своје шапе.

Вероватно се питате “Шта то мени пас сада помаже, зашто ми је баш пас потребан?”

Мало сам истраживао и наишао на један узнемирујућ податак. Наиме, Стивен Тејлор, професор психијатрије на Универзитету Британске Kолумбије процењује да се око милијарду људи неће вратити нормалном животу, а све то као последица пандемије.

Сам сам се уверио у то да управо пас може да промени наш живот, да отклони сваку врсту анксиозности. Његове физиолошке потребе пре свега натераће нас да се покренемо и изведемо га напоље (сем ако нам није гадно да скупљамо његов измет свуда по кући) што је велики корак ка решавању проблема самоће. Онда следи социјално повезивање са оним власницма из парка и пријатељство.

Цитираћу једног пензионера коме је пас све у животу.

“Ако кер постане друг, остаје вам друг за живота, али ако друг постане кер, то није добро ни за њега ни за околину”.

Будите сигурни да од вас неће тражити да објасните зашто сте касно дошли кући, зашто се нисте сетили да га позовете на кафу. Неће постављати питања која нас муче сваког дана. Уместо тога пружиће бузусловну љубав, доказиваће из дана у дан да ипак нисте сами. Да поред вас постоји неко коме морате сипати грануле, воду, кога морате да прошетате како би и ви и он уживали након наопорног дана.

У животу смо доста пробирљиви. Веома пазимо са киме склапамо пријатељства. Неки дођу и остану, неки оду делом због нас, делом због њих.
Пас не бира. Пас воли, и брине о нама.