Студентски радови

ЈЕЗЕРО КОЈЕ ЧЕКА

11. новембар 2014.
Klara Pelhe

Уколико бисмо језеро Палић желели да опишемо у само три речи, то би свакако било –„Језеро које чека“. Остављено на немилост времену и људима палићко језеро ишчекује неке боље дане. Палић је данас потпуно изгубило свој некадашњи сјај. Све делује прљаво и загађено, па чак је и ваздух око њега постао некако таман и загушљив. Пре неколико година ова слика је била потпуно другачија, људи су се овде весело купали и шетали. Сада је то само лепа историја.

Прича се да је језеро настало од суза пастира Павла који је једном приликом дошао на ово место да напаше своје стадо. Они који су престали да верују у бајке и митове говоре да је оно ипак само остатак Панонског мора, да је име добило по пустари Палиј и да га је мађарски краљ Матија Корвин поклонио својој мајци. Његови први цртежи су се појавили у седамнаестом веку, а сто година касније се прочуло да има изразито лековито дејство. Многи у шали кажу да су Палићу највећу славу „довезли“ воз и трамвај. Туристи су масовно почели да свраћају на језеро возећи се пругом између Будимпеште и Земуна, а оснивањем трамвајске линије до Суботице северњацима је Палић постао омиљено излетиште. Трамвај више не постоји, укинули су га због наводне модернизације града, а изгледа да нема више ни људи који би посећивали Палић.

Сада је он празан, тмуран и напуштен. Вода у језеру је потпуно мутна и изгледа као да у њој више нема нимало кисеоника. Живи свет је почео да изумире, а пре само две године одавде је извађено готово дванаест тона угинулих животиња. Последице се вуку и из периода бомбардовања, јер је немогуће у потпуности очистити воду од штетних органских материја, мада је сасвим сигурно да има и људске немарности. Како објаснити све те флаше, папире, па и комаде хлеба који плутају свуда около. Беле канте за смеће налазе се поред сваке клупе, али се оне изгледа више доживљавају као уметнички детаљ.

Језеро Палић

Ни штрандови не пружају велику утеху. Поред великог натписа Не скачи у воду, мајка нервозно дозива дете да се брзо врати назад јер се плаши да би могло да пропадне кроз бушне даске. Страх је потпуно разумљив, сваки трећи комад дрвета недостаје и све подсећа на сцену из филма Ко то тамо пева у којој Данило Бата Стојковић стоји на мосту који почиње да се руши. Овде, ипак, није све тако комично поготово ако се узме у обзир да од изградње ових штрандова није прошло тако много времена, а они се већ увелико распадају.

мушки штранд

У продужетку бетонског шеталишта на источној обали налази се Викенд насеље. Суботичке фирме су изградиле ово одмаралиште и наменили га својим запосленима. Данас радници више немају ту срећу да им предузећа поклањају викендице, а ни они што су их добили не маре за њих. Многе куће су запуштене, а испред неких стоје већ оронуле и зарђале огласне табле на којима пише да су на продају. Можда слабу заинтересованост купаца узрокује свеопшта запуштеност језера које је пре неколико година било једно од најпопуларнихих туристичких атракција у земљи и које је посећивало и до двадесет хиљада људи. Туриста и даље има, али се чини како им је пажња окупиранасвиме осим самом природом. Налазе се ту велелепни угоститељски објекти попут хотела Президент, луксузних вила разних боја што на суптилан начин сугерише како би будуће Палићке разгледнице могле имати на себи натпис Топли и срдачни поздрави из дивних хотелских соба. Спортски терени су изграђени пре педесет година када су се на њима организовала такмичења у брзом ходању, мачевању, бициклизму, а данас је остала само бледа успомена на та времена.

Оно што можда представља светлу страну су Летња позорница направљена од нетесаног камена на којој се сваке године одржава чувени филмски фестивал, и зоолошки врт који се оцењује као један од најлепших у овом делу Европе, али је питање да ли је то довољно да Палић задржи своју заводљивост и не падне у заборав.Чини се како се ради на побољшању свега околног и споредног, а језеро које би требало да буде суштина се запоставља. Купачи су се одавно преселили на Термални базен, а и пецароше је све теже видети јер се плаше да би риба могла бити затрована.

Зоо врт

 

Кажу да ко није добар за себе није ни за другога, и тиме се живописно објашњава зашто интересовање за ову дестинацију све више опада. Ова слика се брзо може променити, само је потребна жеља, а изгледа да једино ње нема.