Студентски радови

ЈЕДНАКЕ ШАНСЕ У ОБРАЗОВАЊУ ЗА СВЕ

7. новембра 2014.
Катарина Јањић

Циљ деловања Мреже пријатеља инклузивног образовања јесте стврање могућности з заједничко деловање родитеља, наставника и других удружења на унапређењу услова д квалитетно и праведно образовање буде доступно сваком детету.

Унапређење квалитета и праведности образовања била је тема дебате на конференцији коју је организовао Центар за интерактивну педагогију у сарадњи са Мрежом пријатеља инклузивног образовања. На конференцији се дискутовало и о најбољим начинима за унапређење инклузивног образовања.

Инклузивно образовање подразумев да сва деца без обзира на разлике и порекло имају једнак приступ образовању. Србија је усвајањем Закона о основама система образовања и васпитања 2009. године започела овај процес.

Координаторка за обрзовање и развој људског капитала Јелена Марковић исткла је да инклузивно образовање треба да омогући да сви у земљи живе са једнаким шансама за развој својих потенцијала. Марковић је додала да је основ инклузивног образовања добра законска регулатива али и сарадња наставника и родитеља.

,,Овај вид сарадње је кључна снага за напредак инклузивног образовања у погледу квалитета“, нагласила је Марковић.

Марковић је указала да у нашем систему нису остварени сви предуслови за функционисање инклузије а да је један од разлога, финансијски.

Ванредни професор на Филозофском факултету Александар Бауцал сматра да се праведност у образовању постиже смањењем разлика међу ученицима. Бауцал је на примеру ромске деце показао да тамо где наставници подржавају ромску децу у учењу и где она не подлежу другачијим критеријумима, боље напредују и успевају да савладају градиво.

Што се унапређења квалитета образовања тиче, Бауцал сматра да је најбољи начин PISA тестирање које се спроводи једном годишње а на којем се проверава функционална писменост ученика. Бауцал је истакао да су ученици из OECD земаља за око 50 поена бољи на тесту од наших ученика.

,,Наши ученици постижу слабије резултате, у односу на своје суседе из Хрватске и Словеније, као да су се школовали у просеку годину дана мање“, истакао је Бауцал.

Бауцал је додао да је, на националном нивоу, квалитет образовања најбољи у Нишавском и Морвичком округу док је у Пчињском округу на најнижем нивоу. Ово такође зависи не само од образовања родитеља већ и од саме школске установе. За ситуацију у просвети, Бауцал криви и државу.

,,Неопходно је извршити притисак на државу да омогући да деца кроз школу развију кључне компетенције а професори треба да константно подржавају децу у учењу“, закључио је Бауцал.