Између Војводине и Србије

Панчево – војвођански град, који се налази у Јужном Банату на само 18 километара удаљености од престонице Србије.

Панчево је град који је историјиски веома богат, и који је кроз своју вишевековну дугу историју често мењао своје име. Од Панчое, назива који се налази у једном списку утврђења из доба владавине великог мађарског везира Гезе I, па до Панчове, како му је био назив за време владавине Аустријанаца и Мађара. Данас оно носи назив Панчево чији је корен старословенска реч пачина/панчина, која означава стајаћу воду које је некада у овом делу Баната било много.

Некада познат као највећи индустријски град у некадашњој држави Југославији, а данас као град са можда најзагађенијим ваздухом у Србији. Због стереотипа које грађани Србије имају о Панчеву, град често замишљају као тмурно место са пуно црних облака које се простиру кроз цео град, а Панчевце као људе који кроз град шетају са гас-маскама. Али чим уђете у град, дочекаће вас потпуно другачија слика. На уласку, са Тамишког моста, пружа се поглед на реку Тамиш, која иако прилично загађена, и даље делује импресивно на први поглед. Уређено шеталиште крај Тамиша, плажа која је прилагођена за летња купања, као и за првомајска роштиљања, додатно улепшавају „прву слику“ Панчева. Све је још лепше ако ваш први сусрет са Панчевом остварите по сунчаном дану, што није ретко, јер се Панчево сматра једним од најтоплијих подручја Војводине са преко сто сунчаних дана годишње.

Следећа ствар коју приметите по силаску са Тамишког моста јесте један од највећих симбола града Панчева – Црква Успења Пресвете Богородице или како је Панчевци називају „Црква са два торња“. Црква је изграђена добровољним прилозима, а међу добротворима био је и Карађорђе Петровић. Подигнута је у периоду између 1801. и 1810. године, те се налази под заштитом државе као споменик културе у категорији непокретних културних добара од великог значаја.

Панчево је препознатљиво по фабрикама као што су Рафинерија, Петрохемија, Азотара, Утва… Као и по пивари „Вајферт“, која је затворена после више од 290 година постојања. Иако је престала са радом, зграда „Вајферт“ пиваре као најстарији индустријски објекат на овим просторима и даље је под заштитом државе као споменик културе од великог значаја, а у част Ђорђа Вајферта сваке године се организују „Дани Вајферта“, који имају за циљ да идеје које је он промовисао у односу према заједници постану светски препознатљив бренд Панчева. У склопу манифестације, коју организује туристичка организација Панчева, нуди се добра забава уз укусну храну, музику, коју изводе познати домаћи бендови, и наравно, незаобилазно, панчевачко пиво. Од стране удружења „Туризам и манифестације Србије“ „Дани Вајферта“ су проглашени за најбољу нову манифестацију 2015. године.

Поред „Дана Вајферта“, манифестација по којој Панчево постаје препознатљиво и на светском нивоу, јесте Интернационални панчевачки карневал, који се од 2003. године организује сваког лета. Поред Панчева, карневал има изузетни значај и саму државу, јер је његовим одржавањем, Србију и Панчево ставило на светску мапу карневала, коју посети преко 100.000 посетилаца и око 2.000 учесника сваке године. Карневал је под покровитељством министарства туризма, трговине, и телекомуникација Републике Србије.

Иако важи за загађени град, Панчево поседује једне од најлепших паркова у Србији, а најимпресивнија је свакако Народна башта, која од свог реновирања 2008. године може да парира најбољим светским парковима. Прегршт игралишта за децу, зеленила за опуштање у летњим и пролећним данима, теретане на отвореном уз трим стазу само су неке од ствари због којих Панчевци радо бораве у овом највећем и најстаријем градском парку. Поред справа за физичку активност, Народна башта богата је и културним садржајем, те се у овиру ње налази и галерија, као и купола, која се налази у самом центру, где се често ораганизују музичка дешавања.

Недалеко од Народне баште налази се и први ритејл парк у Србији, а то је тржни центар „Авив парк“ који је постао главни центар збивања и градских дешавања, не само за Панчевце, већи и за све грађане Србије. Око њега су почеле да се отварају нове продавнице и ресторани, као и да се уређују паркови и лоши прилазни путеви.

Панчево је град који је све више туристички атрактиван за грађане Србије, а налази се и на доброј локацији јер је само неколико километара удаљено од главног града Београда. Чак и сами Београђани се често одлучују на живот у Панчеву, јер је много мањи и мирнији град, а опет и ближи центру Београда него одређена београдска насеља.

Многе српске историјски значајне личности су се школовале и живеле у Панчеву, међу којима су Јован Јовановић Змај, Михајло Пупин, Урош Предић, Бранислав Нушић, Исидора Секулић, Милош Црњански…