Истине и заблуде о Средњем веку

Прва асоцијација на Средњи век већини нас била би слика храброг витеза који на свом коњу галопира кроз поља куге, прљавштине и затуцаности. Тешко да би вам ико нешто рекао због тога, ипак је то оно о чему нас уче у школама, што гледамо на телевизији, па и читамо у појединим књигама. Ипак, Средњи век се поприлично разликовао од онога како га сада видимо, а ево и неких од највећих заблуда.

Научни напредак је замро

Заблуда:

Мрачно доба није за џабе синоним за Средњи век. Сваки научник који је заправо покушао изучава универзум био би прогнан од стране цркве која је пропагирала само Библију, а сви су мислили да је Земља равна.

Истина:

Поред чињенице да је већина људи у Средњем веку заправо веровала да је Земља округла, црква није била кривац за убијање науке, напротив, била је најзаслужнија за њено спасавање.

Пошто су варвари ушли у Европу, а Римско царство отишло путем диносауруса, католичка црква остала је једини преостали аспект римске културе у Западној Европи. Цркве су се шириле по континенту, а са њима и библиотеке. Монаси су били међу ретким образованим људима тад, а све што нам је преостало и што знамо о том периоду – остало нам је захваљујући њима.

Како је време пролазило, црква је почела да оснива и универзитете. Оксфорд, Кембриџ, Париски универзитет, били су неки од њих. Студије су трајале око седам година, а за докторат је било потребно још седам. Универзитети су била места где је посебна пажња посвећена превођењу делима античких мислилаца попут Платона и Аристотела, па је тако отворен пут ренесанси.

Отприлике у исто време када су универзитети ницали по Европи, крсташи су на континент донели напредне муслиманске идеје о науци и технологији. Копмас и многа друга навигациона средства дошли су из муслиманске Шпаније, а били су корисни у касније време поморских путовања. Италијански трговци, који су пословали по Северној Африци, донели су нам арапске бројеве.

Захваљујући универзитетима дошло је и до напретка медицине. Сецирање лешева заправо није сметало цркви, а средњовековни универзитети најчешће су се бавили тиме у подрумима. До 14. века већ је било функционалних болница, а доктори су користили антисептике када су ампутирали ектермитете.

Сви су смрдели

Заблуда:

Чак и да не знамо ништа о Средњем веку, сигурни смо да су тада сви били прљави и да су смрдели. Средњовековни сељаци изгледали су као да су испали из Монти Пајтон и Свети грал, а ни виша класа није била ништа боља. Људи су се купали онолико често као што ми сада идемо код зубара – неколико пута годишње.

Истина:

Средњовековни људи су волели да се купају. Можда чак и превише – наставили су римску традицију јавних купки, где се гомила људи купала заједно. Већина немачких градова и села имала је посебна комунална купатила у којима би се радници после напорног дана купали и дружили.

Такође, људи не само да су прали руке пре и после јела, већ је обичај био да се купате заједно с гостима када вам дођу у кућу. Средњовековна потражња за сапуном била је толико велика у 13. веку, да је сапун у Британији, Италији, Шпанији и Француској произвођен скоро у индустријским размерама.

Ипак, све се променило одједном, а то је вероватно и разлог што о хигијени тих људи имамо мишљење као о просечном путнику ГСП-а. Средином 14. века Европу је захватила куга. Поједини интелектуалци су кривца нашли управо у купању, јер су сматрали да оно отвара поре које призивају зле духове и болест, а масе су им поверовале, па је тако европска култура купања кренула у заборав.

Било је витештва

Заблуда:

Витезови су били храбри и часни ратници, спасавали су даме у невољи и убијали зликовце.

Истина:

Витезови су били професионални ратници, а када није било битака – морали су нечим да се занимају. Пошто су углавном били младићи пуни снаге и беса које у тим моментима нису знали како да контролишу, углавном су се искаљивали на локалном становништву. У 11. веку, када су локални лордови почели да се препиру око деобе остатака Римског царства, било је много битака на чијим челима су били витезови. Те битке су мање биле у стилу оних какве смо гледали у „Храбром срцу“ и сличним епским спектаклима, а више су биле по принципу – упаднемо у село и покољемо све.

Црква је покушала да спречи те конфликте, који су претили да угрозе стабилност читавог континента. Прво су покушали да оствештају витезове моштима светаца, а када то, логично, није успело, Папа је организовао Први крсташки рат и све их послао на Блиски исток, где су се бавили витешким стварима попут једења беба и масакрирања читаве популације Јерусалима.

Од каснијих покушаја да се витезови ставе под контролу напознатији је ’витешки код’, који је примењен у 13. веку. Створени су узори попут Сер Ланселота, као водиља за понашање у рату и миру. Витезови су охрабривани да бране слабе, с тим што су под ’слабима’ подразумевали племићку жену и децу, тако да је терор на сељанима и осталим људима нижег сталежа углавном настављен.

Сви су били чедни

Заблуда:

Током изузетно религиозног Мрачног доба секс је био изричито забрањен ван брака.

Истина:

Краковке (или пуленке) су ципеле са шпицатсим врхом које су биле изузетно популарне у 14. веку. Шпиц је некада био толико дугачак да онај који га носи није могао да потрчи, нити да хода уз степенице, а требало је да представља – власников полни орган.

Са сексом се није стало само код моде. Проституција је и у то време била веома развијена. Иако је технички била против учења цркве, некако се дошло до колективног закључка да би мушкарци силовали све редом да нема проститутки. У већини средњовековних градова проституција је била легална, а бордели су добијали лиценцу од стране градоначелника. Чак је и црква имала своје освештане борделе.

Да не изоставимо оне ожењене – пошто је већина бракова у вишој класи била политички договор, а људи у склопљеним браковима се неретко нису баш подносили, прељуба је било на све стране. Ако сте икада гледали серију попут „Тјудорових“ и мислили да се у тим стварима претерује због публике, преварили сте се.

Жене су треитране као нижа бића

Заблуда:

Жене су биле потлачене, грађани другог реда, а њихови једини послови били су да кувају, чисте и рађају сваки час.

Истина:

Све до последњих 200 година, Европа је била углавном пољопривредни континент. И жене и мушкарци су заједно одржавали имања, бавили се истим пословима и имали слична задужења. Што се градова тиче – ни ту није било много разлике. Ако би отац поседовао продавницу или крчму ћерке су биле те које би му помаглае. Често би баш ћерка наследила породичан посао од оца, а жена би неретко и поседовала крчму. Заправо, жене су у једном тренутку водиле читаву Енглеску производњу пива.

Жене којесе нису бавиле крчмама или усевима могле су да се прикључе самостану. То тада уопште није била мала ствар јер су имале потпуни приступ образовању, могле су да науче да читају и пишу у време када то многи владари нису умели. А ако би постале игуманије самостана, имале су позицију једнаку, па и већу него лордови.

Живот је био ужасан и кратак

Заблуда:

Живот у Средњем веку био је прљав, суров и кратак. Храна је била ужасна, место за живот исто, као и већина послова. На срећу, људи се нису задржавали на овом свету, јер су углавном до 35. године и умирали.

Истина:

Није нетачно рећи да је просечан животни век у Средњем веку био 35 година. Ипак, треба обратити пажњу на ‘просечан’. Смрт одојчади је била честа, јер није било вакцина против многих дечијих болести, као ни напредне медицине. Ипак, ако би особа доживела 21. рођендан у 15. веку, углавном би поживео још 50-ак година.

Типична представа средњовековног кмета била би особа која ради од јутра до сумрака, без одмора, ломећи леђа за феудалца кога није могло мање да буде брига, Ипак, просечан кмет радио је осам сати дневно, а уз то је имао и паузе за ручак и дремку. Чак је и радио много мање дана годишње него ми сад – никад се није радило недељом, Божић и Ускрс славили су се данима, није се радило ни добар део лета, а такође су се празновали сви дани светаца, којих је било много, тако да је просечан кмет у то време био на одмору добру трећину године. Слободне дане проводили су на разним фестивалима и вашарима, опијајући се и забављајући.

Просечна годишња зарада кмета у Енглеској била је око 1,000 данашњих долара годишње, што је више него у неким неразвијеним земљама сада. И иако им то није било довољно за живот на високој нози, било им је довољно да се прехране, понекад купе луксузни предмет, као и да имају довољно пића за све те слободне дане.