Глумци који припрему за улогу преозбиљно схватају

Многи би рекли да је глума најлакши посао на свету. Добијате силне паре да изговорите речи које је неко други написао за вас и то би било то, остатак дана проводите излежавајући се у том новцу. Ипак, за доброг глумца то је неприхватљиво. Њима је потребна припрема, да ’уђу у лика’ ког глуме, а за то треба имати и одређену дозу лудости, а неки је имају и превише…

За просечног љубитеља седме уметности Том Крузова разноврсност улога иде од самоувереног, атрактивног акционог хероја из „Немогуће мисије“, преко самоувереног, атрактивног акционог хероја у „Топ гану“, па до самоувереног, атрактивног акционог хероја из „Сувишног извештаја“. Штета је што углавном добија такве улоге, јер када га пустите да глуми, он ће вам показати своју генијалност.

Када је изабран за улогу Винсента у „Колатералу“, једној од ретких улога негативаца у својој каријери, одлучио је да се за то и припреми како доликује. Једна од главних одлика сваког плаћеног убице је способност да се утопи у гомилу, да буде потпуно неприметан. Круз, као једна од најпрепознатљивијих особа на планети, с тим није био најбоље упознат. Да би се припремио за улогу убице, прво је одлучио да се позабави тиме. Маскирао се у курира и почео да разноси пакете по препуном центру Лос Анђелеса, а чак је и разговарао с насумичним особама. Не само да је поделио све пакете с најпростијом могућом маском, већ је и успео у намери да га нико не препозна.

Следећа ставка коју је одлучио да научи било је како да убија људе. Напорно је тренирао како да пуца прецизно и брзо, користећи праву муницију. Толико се извештио да му је на сету само три секунде било потрбно да извуче оружије и упуца неко статиса (ћорцима наравно). Вероватно више нико није исмевао сајентологију у његовом присуству.

Адријан Броди био је релативно непознат глумац када му је понуђена улога у „Пијанисти“ Романа Поланског. Схватио је то као најбољу прилику да се покаже и урадио је све да би то и остварио.

brodi

Имућнијем младом Американцу није лако да се уживи у лик Јевреја који је избгубио све. Да би потпуно дочарао лик жртве Холокауста Владислава Зпилмана Броди је морао да схвати како је то када се цео свет око тебе сруши. Да би то постигао, одлучио је да се одрекне свега у животу. И ту не мислим на неке ситнице, већ на буквално све, од телефона, преко аутомобила, стана у ком је живео… отишао је толико далеко да је раскинуо са дугогодишњом девојком да би сузе које пролива на екрану биле искрене.

Такође, научио је и да свира клавир, иако се никада пре тиме није бавио. Када његов лик у филму свира Шопеново дело, заправо можемо чути мелодију коју Броди прави.

Припрема му се и исплатила, постао је најмлађи добитник Оскара за главну мушку улогу, а такође је постао и једини Американац који је добио Цезара.

Некад су глумци поред лудих режисера принуђени да се уживљавају у улоге више него што је планирано. Један од актуелнијих је Стивен Спилберг. У „Спашавању редова Рајана“ желео је да прикаже сву смрт и уништење рата кроз очи војника, па је одлучио да његови глумци донекле то и проживе. Послао их је у војни камп код бившег маринца Дејла Даја, који их ни тренутка није штедео. Глумац Едвард Бурнс описао је то искуство као најгоре у животу. Дај их је ословљавао именима њихових ликова из филма, учио их основним борбеним их техникама преживљавања, а неретко би и запуцао на њих (ћорцима углавном). Већ од првог дана кампа киша је падала без престанка, тако да су глумци спавали у блату, док су се хранили само конзервираним намирницама.

redov rajan

Спилберг ипак није послао све глумце у камп. Мет Дејмон, који глуми редова Рајана, остао је поштеђен, а Спилберг је то урадио у жељи да створи анимозитет између њега и осталих чланова глумачке екипе.

Ипак, ретко ко може да се пореди са посвешћеношћу Роберта де Нира. Легендарни глумац у последње време глуми пародију онога што је некад био, али нико му не треба замерити на томе, заслужио је одмор. „Таксиста“, „Разјарени бик“, „Добри момци“, само су неки од класика које је снимио са Мартином Скорсезеом и на којима смо му вечно захвални.

taksista

Док се припремао за „Таксисту“, Де Ниро је успео да добије такси дозволу и заправо је развозио људе по читавом Њујорку, радећи у сменама од по 12 сати, невезано за то што филм са вожњом таксија има везе колико и поједини председници са менаџментом у економији.

За улогу стварног боксера Џека Ла Моте у „Разјареном бику“ Де Ниро је тренирао по цео дан, некад чак и са Ла Мотом лично. Де Ниро је толико интензивно тренирао да је у једном тренутку сломио Ла Мотина ребра и зуб. Такође, снимање је прекинуто на четири месеца да би се некадашњи српски берач јабука припремио за други део филма, где је глумио дебљег и старијег Ла Моту. Де Ниро је јео све што му падне под руку да би се угојио скоро 30 килограма, што је наравно и успео.

Де Ниро се угојио и за улогу Ал Капонеа у „Недодирљивима“, али је уз то тражио да сваки детаљ на њему буде аутентичан. Кројач у Малој Италији му је шио гардеробу за потребе филма, све од одела па до свилених гаћа које је Капоне носио док је тукао непријатеље бејзбол палицом.