Aуторка: Анета Војиновић
У Србији је 2009. године усвојен Закон о генетички модификованим организмима, који забрањује производњу и продају ГМО и ГМО производа, утврђујући знатно строже прописе од правила Светске трговинске организације (СТО), чије чланице не смеју да стављају општу забрану за трговину било ког производа. У међувремену, различите лобистичке групе настоје да ублаже или опозову забрану ГМО-а, истићући да би увођење ГМ хране побољшало аграрну производњу и економију. Иако строга законска заштита забрањује производњу ГМО биљака, ипак постоји нормативна клаузула која дозвољава до 0,9 посто присуство модификоване ДНК у храни. Овај динамични оквир захтева обазривију анализу ризика и користи у одлучивању о будућности ГМО-а у аграрном сектору Србије, о чему смо разговарали са проф. др Николом Алексићем, председником Еколошког покрета Нови Сад и председника Савеза еколошких покрета Србије.
Шта је проблем са генетски модификованом храном?
Проблем је што имамо укрштање гена једне врсте са генима биљке или животиње друге врсте. У природи се тако нешто никада не дешава и не знамо куда то води. Резултати истраживања исхране експерименталних животиња са генетски модификованим производима показују изузетно лоше резултате по здравље тих животиња. Немогуће је одржати прехрамбену безбедност човечанства само на бази једне генетски модификоване биљке из једне врсте биљака. Природа има богатство и ниједна лабораторија то богатство не може да замени.
Шта може да крене по злу када је реч о коришћењу генетски модификоване хране?
У другој генерацији експерименталних животиња запажају се проблеми у органима. У трећој генерацији, јављају се тумори. У четвртој генерацији јавља се велика смртност и бесплодност. Ако бисмо то пројектовали на људе, то значи да ова генерација која сада једе генетски модификовану храну кроз 75 година би могла да има катастрофалне последице. То су доказали многи научници и у Русији, али и на Западу. Други проблем који се јавља јесте што мултинационалне компаније не дозвољавају да на декларацијама производа који садрже сировине од генетски модификованих биљака и животиња стоји упозорење. Њима су познате штетне чињенице о генетски модификованој храни и они, прикривајући те податке, покушавају да избегну енормне одштете и
одговорност.
Када је генетски модификована храна ушла у широку употребу?
Генетски модификоване биљке су у широку употребу ушле почетком 90′-их година. Данас
су оне доживеле експанзију захваљујући монополу мултинационалних компанија и политичком утицају владе најјаче државе на свету која стоји иза њих. Те биљке сада заузимају око 150 милиона хектара, са образложењем да је њихова производња рентабилнија и безбедна, што научно није доказано.
Да ли би Србија требало да се отвори за генетски модификоване биљке и
животиње?
Не видим зашто би Србија са четири милиона хектара обрадивих површина, и са седам милиона становника себи дозволила те уцене да гаји генетски модификоване организме. Ту је прво здравствено-безбедоносни проблем који они више не могу да прикривају. Други, је агроекономски проблем. Србија је десети извозник кукуруза у свету, ми бисмо морали годишње да дајемо пар милиона евра само за набавку семена генетски модификованог кукуруза. То би био трошак сваке године, будуће да генетски модификовано семе кукуруза има у себи такозвани терминатор ген који онемогућава да се семе користи и наредне године.
Постоји ли у Србији стратегија пољопривреде и какве су мере које држава
предузима у овој области?
Влада је 2005. донела Стратегију развоја пољопривреде, око распарчавања земљишних
комплекса бивших великих друштвено – пољопривредних комбината. Начињен је катастрофалан промашај, јер су они били највећа конкурентска предност српске пољопривреде у односу на фармерски сектор Европске уније.
Да ли је сточарство у Србији трајно уништено?
Учешће сточарства у вредности пољопривредне производње данас је испод 30 одсто. То
нас ставља на дно европских земаља у овој области. Мислим да више нећемо моћи да
извршимо опоравак сточарске производње, те да ће Србија постати трајно увозна земља
за сточарске производе који су изузетно скупи.
Какво је стање у региону када је реч о легализацији ГМО?
Бугарска је донела закон којим је дозволила узгој генетски модификоване хране, па је под
притиском јавности од тога одустала. У Румунији има око сто хиљада хектара генетски
модификованих пољопривредних култура. У Мађарској тога нема. Хрватска је такође то
забранила. Где год је правно неуређен и економски несамосталан систем, ту постоји
могућност утицаја и заобилажења воље народа.
Последњи радови
Студентски радови12. јануар 2024.Мачеви и мачевање кроз епохе у Руском дому
Мисао дана12. јануар 2024.Ђорђе Балашевић
Фотографија недеље12. јануар 2024.Oливера Катарина
Интервју недеље12. јануар 2024.Слап тужбе, смрт за већину редакција у Србија