Ауторка: Анета Војиновић
На корак од градске вреве, смештена у уској улици старог града, наилазим на радњу која одише историјом. Тешка врата која шкрипе при отварању oткрива простор омеђен зидовима прекривеним успоменама и прашином. У углу просторије, под светлом бљештаве сијалице, седи
насмејан старац, чувар вековне традиције – мајстор Бранко.
„Кад додирнем алат, осећам повезаност са прецима. Мој занат за мене представља много више од посла, то је наслеђе“, каже мајстор Бранко који прави производе од коже. Мајстор Бранко није обичан занатлија. У периоду када су многе занатлије и професионалци почели са употребом модерних техника и напредних машина, он је одлучио да остане веран традицији. Његове руке су мапа борбе, на којима су поносно исцртане бразде које сведоче о годинама рада, али и страсти према занату. Са сваким ударцем чекића, сваким покретом прстију, Бранко оживљава приче својих предака.
„Кад сам био дечко и тек почињао овим да се бавим“, почиње Бранко са сјајем у очима, док узима комад коже, „мој деда ми је рекао да сваки комад коже има своју причу. На нама је да ту причу испричамо, а ја ћу то и чинити све док будем могао“. Док посматрам како Бранко замишљено обликује кожу, осећа се дубока повезаност између мајстора и његовог заната. Нема наглих покрета.
Сваки ударац, сваки рез који прави, делује као плес – пажљиво осмишљен и пун поштовања.
У једном углу радње постављени су готови производи. Кожне торбе, новчаници, каишеви… сваки предмет сведочи о вештини, али и уложеном времену и љубави да би они настали. Стоје поносно, као трофеји чију причу не може свакако да разуме. „Традиција није само очување старог, већ и преношење знања на млађе генерације“, објашњава ми овај времешни мајстор.
Упркос позним годинама, Бранко није сам. Поред њега стоји младић Лука, његов ученик и будући кожар. Док мајстор Бранко обликује кожу, Лука пажљиво прати и упија сваки његов покрет.
„Учим од најбољег“, каже Лука с поносом у гласу, „ово није посао за свакога, већ је потребно доста стрпљења, вештина, али пре свега да гајите љубав према традицији“. Док сунце залази, а светлост се у радњи полако гаси, јасно ми је да мајстор Бранко није само чувар традиције, већ и чувар будућности. Његова радња не представља само још једно место где се обликује кожа, већ и где се обликују животи.
На изласку из радионице, у ноздрвама ме прожима јак мирис коже, а у себи носим осећај поштовања према традицији. Мајстор Бранко и његова радња постају симбол вечне борбе између прошлости и будућности, где традиција тријумфује.
Последњи радови
Студентски радови12. јануар 2024.Мачеви и мачевање кроз епохе у Руском дому
Мисао дана12. јануар 2024.Ђорђе Балашевић
Фотографија недеље12. јануар 2024.Oливера Катарина
Интервју недеље12. јануар 2024.Слап тужбе, смрт за већину редакција у Србија