Фрушка гора је једна од малог броја острвских планина унутар простране Панонске низије. Суседне планине на југу су Авала и Цер. Кад је небо ведро, виде се са врхова Фрушке горе, али и из јужног Срема. На северу прва најближа планина је Мечек у Мађарској, а на западу Вршачке планине. Због великих дистанци пред очима ствара се утисак да је она једина планина која постоји. Она се простире од Старог Сланкамена до пута Шаренград-Шид. Сочивастог је облика. Изглед планине има само њен централни део, који се простире између старог пута Београд-Сремски Карловци-Нови Сад на истоку, и пута Корушка-Сремска Митровица на западу. На северу, Фрушка гора се степенасто спушта ка кориту Дунава. На јужној планинској страни стање је другачије. Јужна страна је стрмија од северне, али се те стрмине према подножју смањују и прелазе у планинску подгорину. Планина је на самом југу ограничена линијом која повезује Шид са селима Ердевик, Бингула, Дивош, Ириг, Нови Сад и Сланкамен. Због тога што не обухвата само планину, већ и ниже делове, односно села чији делови допиру до Фрушке горе користи се термин фрушкогорска област. Идући од истока ка западу, на сeверној планинској страни налазе се тврђаве: Сремски Карловци, Петроварадин, Черевић, Илок, на јужној страни Сланкамен, Ириг и Врдник. Петроварадин је вероватно и најпознатија од свих поменутих. Поглед са Петроварадинске тврђаве омогућава посетиоцима да са њених висина погледају све лепоте Новог Сада. Управо је та новосадска панорама нешто најлепше што туристи са ове тврђаве могу видети. Такође, сам улаз у тврђаву се може издвојити као нешто посебно. Са степеница које су окружене зеленилом и које воде на врх Петроварадина, може се видети и чувени сат на самом врху тврђаве. Поред Новог Сада, са тврђаве се пружа поглед на прелепи плави Дунав. Фрушку гору данас не карактеришу само мала насеља, него и мали број градова. Услови за пољопривредну производњу дозволили су само већи број становника у Ердевику и Новом Сланкамену. Ириг и Сремски Карловци напредовали су највише захваљујући варошким функцијама. Сва поменута места се налазе на рубу планине. Фрушкогорски путеви зими су тешко проходни због снежних падавина, а некада се на њима обуставља саобраћај. То је био један од разлога формирања гравитационих подручја околних градова. Поред својих скромних димензија, значење Фрушке горе у широј регији је велико. Она се истиче са великим површинама које су обрасле шумама, што је реткост у околним низијама. Осим тога, на планини постоје привређивања која нису својствена околини, као што су сеча квалитетног дрвета, експлоатација камена, а посебно се истиче виноградарство и производња квалитетног вина. Постоји један аспекат стратешког значаја планине, а то је њена скровитост и тешка проходност. Планина је карактеристична по великом броју потока, чије су долине највишим деловима дубоко усечене. Ти делови су обрасли шумом. Долине и падине Фрушке горе су прекривене ливадама, пашњацима и житним пољима. Осим ливада, пашњака и воћњака, Фрушка гора поседује и велик број језера: Добродол, Међеш, Борковац, језеро Кудош и Павловачко језеро. Као једно од најлепших издваја се Павловачко језеро. У питању је вештачко језеро које се налази недалеко од Руме. Због разноврсне флоре оно је богато рибом, па се због тога велики број рибара налази на овом језеру. Језеро има лепу чисту плаву боју, као и приступачну обалу. Такође, Павловачко језеро представља природно станиште за разне врсте птица, које се у његовој околини могу видети. Најдужи потоци и реке налазе се на северној падини, док су у доњим токовима долине проширене и спуштају се све до обале Дунава. Овде постоје и стеновита подручја где се гнезде орлови.
Са само неколико врхова који прелазе надморску висину од 500 метара, Фрушка гора испуњава географски услов да буде уврштена у ниска планинска подручја. Због тога се природни процеси на Фрушкој гори разликују од оних који се развијају на простору околних равничарских терена. Овај релативно мали простор се одликује сложеном еволуцијом која је формирала мозаик. Стратешки значај планине данас је минималан, а старе тврђаве и њихови трагови представљају интересантне туристичке локалитете. Осим њене истинске природне, духовне и културне изузетности, веће вредности се придају туристичкој атрактивности Фрушке горе. Њене карактеристике привлаче савременог човека. Тих мотива има пуно, толико да чине један комплекс који нуди разноврсну туристичку понуду. Нагласак се ставља на „викенд туризам“ који подразумева градњу малих кућа за одмор.
Оно што издваја ову планину су манастири којих има 16 и распоређени су по целој планини, а познати су по својој архитектури, фрескама и библиотекама. Због њих ова планина носи и назив српска Света гора. Неки од фрушкогорских манастира су: Беочин, Врдник, Крушедол, Бешеново. Посетиоцима Фрушке горе пажњу привлачи манастир Крушедол. Он се налази на њеној југоисточној страни. Многи становници ове планине кажу да је Крушедол најзначајнији фрушкогорски манастир. Прелепи војвођански предели окружују манастир, што прилаз Крушедолу чини још лепшим. У њему се налазе бројне фреске и иконе, које представљају најзначајнију српску светињу поред цркава и манастира. О Крушедолу свакодневно брину монахиње, које увек са љубазношћу дочекују туристе и посетиоце. Најпознатије излетиште је Стражилово које се налази испод Сремских Карловаца и у њему се налази гроб Бранка Радичевића. Поред Стражилова, значајна излетишта су: Летенка, Тестера, Чортановачка шума, Иришки венац, Поповица, Хајдучки брег. На неким од тих места као што су Тестера и Летенка, постоји и сама традиција дечијих школа у виду екскурзија, као и смештај у природи за посетиоце.
На Иришком венцу, врху Фрушке горе налази се споменик Слобода, који је подигнут у част палих бораца и представља симбол народноослободилачке борбе. На врху споменика стоји жена-победа са уздигнутим рукама, док се на бочним зидовима споменика налазе бронзани рељефи.
