„Мода је пролазна. Стил је вечан.“ – Ив Сен Лоран
Мода је универзални језик који многи говоре и разумеју. Када се осврнемо уназад, можемо приметити како су се трендови из деценије у деценију мењали. Неки од њих су имали снажан утицај поп или роцк културе, неке су обележиле иконе тог времена, а неки су били засновани на политичким ставовима. Бити „модеран“ било је уско повезано са статусом и богатством у прошлости, али ствари су се много промениле.
Двадесете године прошлог века сматрају се прекретницом, ритам у музици ширио се и на визуелно. Мода је постала слободнија и опуштенија, а највећу заслугу за то има Коко Шанел. Мала црна хаљина, еспадриле и бижутерија само су неки од комада које је Коко популаризовала а који се носе и данас. Она је са жена скинула корсете, скратила им фризуре и хаљине како би се осећале удобније и пријатније. Ипак, није Коко једина жена која је обележила џез еру. Глумице Грета Гарбо, Џозефин Бејкер, Зелда Фицџералд и Џин Харлоу познате су по скандалима у истој мери као и по беспрекорном стилу.
Андрогени тренд који се одвијао све до 1940. година а који је сматран антихришћанским, уздигла је Кетрин Хепберн која је носила мушке кошуље заједно са широким панталонама.Педесетих година прошлог века, француски дизајнер Кристијан Диор покренуо је тренд који је годинама актуелан – „пенцил“ сукња. Прва дама тог времена, Жаклина Кенеди, била је једна од поборника овог тренда.
Шездесете су биле велики контраст у односу на претходне деценије. То је било време великих промена, како политички, тако и креативно. Овај период карактеристичан је појавом „мини“ сукње коју је прва лансирала креаторка Мери Квант у Лондону. Готово истовремено у Паризу креатор Андре Куреж креирао је мини сукњу у футуристичком стилу и користио је као кључни модни елемент. Манекенка Твиги учинила је да се великом брзином рашири мода мини сукње, али и витка линија, као и кратка коса и крупне очи. Модне икона овог периода поред Мери Квант била је и Бриџит Бардо. То је била деценија експериментисања и неусклађености, која је трајала до 1970-их.
Бохо одећа заузела је централну позицију седамдесетих година. Сукње и хаљине почињу да се продужују, а панталоне су постале све заступљеније у облачењу, посебно звонасте панталоне. Икона овог периода како у модном, тако и у музичком свету била је музичарка Џони Мичел.
Диско одећа са ципелама на платформу и и бледим џинсом довела је до ере панк – рок осамдесетих година. Кожне јакне и џинс украшене су нитнама и шиљцима. Носе се велике нараменице чиме се жели истаћи моћ и снага жене. У само педесет година, мода је прошла кроз огромну промену – од украшених хаљина до пода и увођења панталона за жене, до џинса, мрежастих чарапа и мохикана фризуре. Као што су панк и рок музика популаризовале и утицале на многе модне трендове, филмови су такође имали велики утицај. Филм „Флешденс“ допринео је да се грејачи носе у свакодневном одевању, као и дречави накит. Неки су сматрали да је модна икона Мадона, а неки принзеца Дајана. Жене су се осамдесетих облачиле упадљиво, спајале су до тада неспојиво и трудиле су се да буду што оригиналније и другачије.
Деведесете су биле године у којима је доминирао минимализам, панталоне и фармерке са високим струком, често трапезасте, хаљине са танким бретелама, деколтеима или широко откривеним раменима. Велики утицај на модне трендове имали су музичари попут Мерлина Менсона, али и бендови као што је Нирвана. Поборници осталих музичких праваца имитирају своје идоле. На пример, љубитељи хип-хоп музике носе спортску одећу, широке фармерке, широке мајице, џемпере, патике… У тренду је била дуга фарбана коса, боб фризуре и шишке које се тапирају на горе.
Иако многи желе да се удаље од трендова, намеравајући да задрже оригиналност, већина онога што носимо у једном тренутку била је „модерна“. Мода је заиста универзална и свеобухватна тема. И данас имамо модне иконе или жене чијем стилу се дивимо, баш као што су имале жене пре много година. Данас је модна индустрија угледан, конкурентан и утицајан бизнис. Наша посвец́еност моди и стилу остаје страствена више од 100 година.
Последњи радови
Студентски радови3. септембар 2019.халштат – град из бајке
Студентски радови1. јун 2019.Еволуција женске моде
Студентски радови1. јун 2019.Естетска хирургија код младих девојака – да ли друштвене мреже утичу на то како видимо себе?
Студентски радови1. јун 2019.Музеј ваздухопловства – 30 година постојања или укидање?