Музеј ваздухопловства – 30 година постојања или укидање?

Пре пар месеци јавност је уздрмала вест да се Музеј ваздухопловства укида како би се направио нови. Идеја је да се оснује јединствен музеј, спајањем цивилног и војног дела, као и да се сачувају сва културна добра. Оснивач музеја није Република, већ петнаест различитих правних лица, што је и основни проблем. Нови јединствени Музеј ваздухопловства биће под управом Министарства одбране. Ова вест покренула је лавину коментара, махом негативних, али колико заправо знамо о овом музеју? 

УЛАЗ
Недалеко од београдског аеродрома, тачније, на само неколико корака од њега, налази се зграда кружног облика, потпуно другачија од свих других у Београду. Издалека изгледа фасцинантно, као да је сачињен од милион малих стаклених ромбоида. Ипак, када се приближите, све сте мање фасцинирани. Степенице које води ка улазу у музеј окрњене су, трошне или им фале читави делови, па врло лако можете да се саплетете док корачате према музеју. На самом улазу у ово монументално здање налази се благајна на којој се купују улазнице. На благајни, осим човека који продаје карте, стоји неколико флајера и брошура за скакање из авиона.
Продавац је изутетно пријатан и насмејан, што и није увек случај са људима на билетарницама. Љубазно пита посетиоце да ли су икада пре били у музеју. Уколико нису, упућује их одакле да почну:
 „Доле се налази сам почетак ваздухопловства наше земље, после пратите ове степенице десно, ту се иде горе за наставак. Имате два нивоа, видећете већ, само тим степеницама.“
Први утисак када се уђе унутра је као да сте упали у неку временску машину која вас је избацила у осамдесете године 20. века. Све одише неком носталгијом за тим временима.
Музеј се, рекло би се, није много променио од тада. Лево од улаза налази се сувенирница где се продају мајице, шоље, макете, упаљачи, књиге, постери и све остало на шта може да се одштампа лого. Десно се налазе степенице које воде ка главном делу музеја, а одмах до степеница кафић. Он и не личи баш на кафић, бар не на ове из 21. века. Пре би се рекло да изгледа као кафана. Велики светлорозе столњаци, дрвене столице и пластичне пепељаре одају утисак кафанске атмосфере.
Isvrat

Централни део приземља резервисан је за постваку о почецима ваздухопловства у нашој земљи, баш као што је човек на благајни и рекао.
 У овом делу музеја можете видети личне предмете Бранка Васиљевића, првог команданта ратног ваздухопловства Краљевине СХС. Његова одликовања, дневнике, као и макета авиона којим је управљао. Такође, овде се налазе лични предмети првог српског пилота који је изгубио живот на борбеном задатку Михајла Петровића. Поред излога у којима се налазе разне макете првих авиона на овим прострима, опрема коју су пилоти тада носили, кациге, двогледи, дневници, у овој просторији можете видети и галерију фотографија поред којих су исписане разне историјске чињенице везане за тај период.

ИСТОРИЈА
Кустоси музеја кажу да је ово један од пет најбољих ваздухопловних музеја у Европи и један од дванаест најбољих у свету. Са око 44000 посетилаца годишње, овај музеј спада у један од најпосећенијих у Србији. Ове године обележава се 30 година од отварања, али историја Музеја ваздухопловства је много дужа. Он је основан 15. фебруара 1957. године у једној просторији Команде ваздухопловства у Земуну. Три године касније, уз постепен развој, стичу се услови да се пресели на тада Стари београдски аеродром. Добијен је простор од 500 квадратних метара где су изложене летелице које су до тада сакупљене. Неколико година касније, Стари аеродром се гаси, гради се нови и већи у Сурчину, а заједно са њим и музеј.
c 1523711045
На конкурсу за архитекту победио је Иван Штраус из Сарајева, који је касније освојио престижну југословнеску награду за архитектуру коју је додељивао дневни лист  „Борба“.
Изградња објекта почела је 1975. године, иако је планирано да пројекат буде готов за две, три године, изградња је завршена 14 година касније, како то обично и бива у нашој земљи. На Дан југословенског ратног ваздухопловства, 21. маја 1989. Музеј је свечано отворио врата за своје посетиоце. Паралелно са изградњом зграде радило се на уређењу поставке, па је велики број летелица постављено пре самог застакљења зграде, тако је било једино изводљиво. Музеј је данас огледало архитектуре тог времена.

НИВОИ
На првом нивоу музеја све делује импресивно. Имате осећај као да сте у другој димензији, у неком другом времену. Огромни авиони, једрилице и хеликоптери, а опет могу да се додирну и опипају. У један од њих чак може и да се уђе. Унутрашњост тог малог авиона је као унутрашњост неког аутомобила из 70их и 80их година прошлог века. Седишта плаве боје, нешто попут југа, два напред, два позади и много дугмића и команди за управљање. Музеј рагледа око седморо људи у том тренутку. Радни је дан, а и подне је, вероватно је због тога. Сви они се диве, окрећу, осврћу и усплахирено фотографишу изложене примерке. Фотографисање је дозвољено, свуда у музеју. Једино што је забрањено је пушење, осим у  „кафићу“. На првом нивоу налази се око тридесетак летелица. Ту су изложени авиони из периода од 1910. године, као што је авион Ивана Сарића који је направљен пре више од 100 година и са којим се почиње разгледање, затим летелице из Првог и Другог светског рата, послератна ера млазне авијације и Суперсонични миг 21, новије генерације. Оно што Музеј издваја од осталих у свету јесте чувена колекција такозваних  „ловаца“, авиона из Другог светског рата. Централно постоље заузима понос југословенске авијације – авион Орао Ј22. Изложен је прототип, први икада. На њему је нацртан мали орао и са разлогом има почасно место јер је најлепши од свих. Посетиоци посебно застају код њега, фотографишу га, загледају и диве му се. Осим летелица, овде се могу видети неки делови и остаци авиона, ракета и мотора. Испред сваког изложеног примерка налази се објашњење које вам помаже да схватите шта је то.Део сталне поставке заузима и изложба која је посвећена НАТО агресији из 1999. године. Посетиоци могу видети делове оборених авиона Ф-117 и Ф-16, као и оборене беспилотне летелице, али и друге предмете који сведоче о том немилом догађају. На пример, седиште пилота авиона и његова кацига. У музеју се из тог периода могу пронаћи само експонати који припадају Америци или другим НАТО земљама, али нема предмета које смо ми користили. Aviation Museum in Belgrade

На другом нивоу, који није ништа мање импресиван, налази се око двадесетак летелица. Оно што прво привуче пажњу јесте мали хеликоптер изразито жуте боје који се некада користио као санитетско возило. Користио се седамдесетих година 20. века на релацији Батајница – Ниш.
Овде се може видети макета путничког возила интерконтиненталног авиона  „Боинг 707“ који је тада летео до Њујорка, Лос Анђелеса, Сингапура… Макета је до најситнијих детаља представила како је изгледао тај авион. Галерија музеја испуњена је експонатима и графичким приказима који су посвећени фабрикама авиона у Краљевини Југославији и СФРЈ. Графикони са моделима који су били у производњи, колико типова ког авиона је урађено, које су њихове верзије биле… Цела ретроспектива авио индустрије, као и цивилног саобраћаја. Можете видети како је изгледала реклама југословенске авиокомпаније, какве униформе су стјуардесе тада носиле, са којим авиокомпанијама смо прво почели да сарађујемо… Чак можете сести у седиште авиона из 1970. године, ако сте се уморили од шетње.Ово је један од ретких музеја који је прављен да буде музеј. У Београду, осим њега, то је још Музеј савремене уметности.

Иако зграда има око 11000 квадрата, водич Петар Недељковић каже да је један од највећих проблема недостатак простора: 
„Поседујемо око 200 летелица, а Музеј је пројектован за 60. Због тога се огроман број летелица налази у дворишту и хангару. Од великог значаја би нам био нови објекат хангарског типа“.
 Ипак, он, као и остали запослени, није био много расположен за причу о укидању:
 „Надамо се да неће доћи до већих промена, да ће се једино променити то што Министарство одбране преузима овлашћења. Овај музеј је национално благо наше земље, нешто највредније што имамо, никако не би смело да се догоди да останемо без њега. За сада настављамо нормално са радом, видећемо шта ће бити касније.“