Дугалићу признање „Миливоје Живановић“ за најбољег глумца

Глумац Небојша Дугалић лауреат је 27. глумачких свечаности „Миливоје Живановић”. Тумачио је улогу Магбета у истоименој представи, коју је режирао Јагош Марковић.

„Шекспир је увек једна врста изазова из много разлога зато што је он пре много векова написао нешто што ће се тицати људи у сва времена. Написао је толико блиставих трагедија, стихова, комедија и тако проговорио унапред о свима нама. Једном је владика Николај за њега написао: „Ја нисам познавао Шекспира, али је он познавао мене.” Заиста је Шекспир један непрестани простор истраживања и огледања себе у њему и у догађајима које је описао, у ликовима које је створио. Глумац који се не огледне у Шекспиру он се онда није позабавио најважнијом ствари у својој каријери и у свом послу. Лепо је кад постоји прилика да се бавимо њиме. Још ако добацимо до онога о чему је писао, онда је то толико лепше”, рекао је Дугалић.

Kада је у такмичарском делу био проглашен глумцем вечери, Дугалић је рекао да, тако што слушамо једни друге, међусобно се градимо. Питали смо га шта је публика могла да научи слушајући и гледајући лик Магбета.

„Пре свега, најчешће о Магбету говоре као о једној критици власти, о злу моћи, а заборавља се много тога важног, а то је да се разуме она људска димензија у целој тој Магбетовој трагедији. Наиме, он јесте човек краљевског капацитета, он је човек победе, он је човек који добија битке и као такав, он је већ осведочени вођа. О његовим победама се говори. Он решава ратове, преокреће битке. Он је неко ко по својој природи реално заслужује такво место. Оно што је ту, с друге стране, ђавоља замка јесте начин на који се тако нешто уопште жели. Оног тренутка када та клица властољубља почне у њему да расте, од тог тренутка он све мање постаје човек, све мање остаје тај јунак, победник, генерал чије су битке запамћене као славне. Онда постаје једна уплашена карикатура, једна гротеска од човека. Такве природе, ако не остану верне свом моралном унутрашњем захтеву, оне нужно морају да посрну у такве дубине зла и ту више онда нема назад. Јер када се једном направи такав корак, онда постоји само то ’ја’ и постоји препрека коју треба уклонити”, објашњава Дугалић.