Вести из несвести

Докторе, а како се лечи корупција?

23. октобар 2012.
Vladica Jovanovic

Лекарска комора Србије издала је данас саопштење на свом сајту у коме осуђује најновију кампању против корупције у здравству, коју је покренуло удружење грађана „Србија у покрету“

Пројекат „Гласно за здравство“ усмерен је на укључивање грађана у промоцију сајта Какав је доктор на коме ће се налазити профили свих лекара у Србији, како наводе у Удружењу, као и посебан одељак сајта, повезан са Републичким јавним тужилаштвом, где ће пацијенти моћи да пријављују корупцију.

Да ли Србија има корумпирано здравство?

Индекс о перцепцији корупције за Србију у 2011. години износи 3.3 на скали на којој је 1 најгора оцена, а 10 највиша, и спада у земље са веома раширеном корупцијом у свим јавним системима. Србија издваја највише новца за здравствену заштиту у региону, чак 11 посто доприноса, а лекари имају 10-20.000 динара вишу плату у односу на државни просек. За корупцију се често наводе културни разлози, такозвано „ваља се“, али ако поставите питање грађанину зашто не носи чоколаду и кафу на поклон када оде у приватну праксу вероватно ће вам одговорити да је то зато што ту услугу плаћа. То нас доводи до питања да ли се заиста у поклонима, онда када нису захтевани, крије културни узрок и захвалност или је мало дубље ипак закопан страх од лошег лечења?

Многи сматрају, укључујући и председника Здравственог савета Србије, да 200 грама кафе није корупција, него част, међутим Етички кодекс Лекарске коморе Србије је јасан. Члан 5 наводи да изузев редовне награде за рад лекара у облику плате, као и задовољства да је помогао пацијенту, свака друга нематеријална и материјална корист није прихватљива. Одузимање лиценце и забрана бављењем професијом спадају у инструменте за кажњавање корумпираних лекара, али Лекарска комора Србије тек након правноснажне осуде може да их примени. У последње две године два лекара правосудно су осуђена, укупно је правоснажно осуђено двоје људи, дакле само та два лекара, што видно сужава моћ Коморе у пракси. Члан одбора Агенције за борбу против корупције, Радмила Васић, тврди да је проблем са корупцијом то што је учесници сакривају, што ретко долази до кривичног процесуирања, а чак и након процесуирања могуће је вратити се на посао.

Србија је ратификовала све документе који се баве правима пацијената и корупцијом, као што су Европска повеља о правима пацијената, Конвенција Уједињених нација о борби против корупције, Кривично-правна конвенција о корупцији Савета Европе. Пре две године Народна скупштина усвојила је и Закон о Агенцији за борбу против корупције. Слово на папиру постоји, и Републичко јавно тужилаштво пружа могућност да корупцију пријавите и преко интернета.

Има ли изговора?

Председник Здравственог савета Делић признаје да су појединци ти који су криви, али иако их не оправдава, он их разуме. „Ви не можете да извучете тај проблем и да га посматрате потпуно издвојено од ситуације у којој постоји наше друштво, када су сви системи друштва ако не урушени, онда баш доведени у питање. Постоји проблем надређивања нашег рада, он је потпуно маргинализован и по значају и по материјалној накнади. Она јесте пристојна, али заоста понижава нашу школу, која је тешка, континуирану едукацију, стрес и одговорност, јер ми одговарамо сваког дана за нечији живот и здравље“.

Некада су лекари могли да за примање мита користе оправдање да морају да раде у државној установи где су лоше плаћени, али данас имају опцију рада у приватној клиници, где не морају да плаћају порезе и где сами намећу цене својих услуга. Оцена Стојичића је да је корупција везана за појединачне појаве иако је има у великој мери. Они који је спроводе су малобројни, али својим делима утичу на поштовање читаве професије. Проблем је што велика већина која није корумпирана не чини ништа да истера оне који јесу.

Појединац или систем – ко је крив?

Постоји проблем у систему који дозвољава и окривљеним а не само осумњиченим лекарима да се без икаквих већих санкција врате на посао. По члану 198. Закона о здравственој заштити, здравствени радник са трајно одузетом лиценцом ипак може обављати послове здравствене делатности уколико је под надзором особе која има лиценцу, коју одређује директор здравствене установе, приватне праксе или тако даље. Значи да се може десити да у приватној пракси ради лекар који нема лиценцу. За сада ово није проблем јер до краја 2009. године није одузета ниједна лиценца за рад, већ је донесено само неколико привремених забрана. Међутим, привремене забране управо значе да кад се слегне прашина корумпирани лекар може да се врати на посао, и опет почне да тражи мито. Систем се врти у круг јер не обезбеђује адекватно санкционисање оних који не поштују ни професију, ни људе за чије су животе одговорни. Удружење „Доктори против корупције„, заузимају став да је корупција у српском здравству српском системска појава и да је уграђена чак и у законе о здравственој заштити и здравственим установама. Другим речима, они који би највише труда и рада требало да уложе како би се сузбила корупција, пребацују одговорност са себе на друге, јер поричу значај проблема.

Пацијентима је стало да се поштени и добри лекари заштите од лоше етикете која је закачена целом здравству. „Двадесет једну годину већ болујем од астме, од своје осме ​​године лечим се на Институту за мајку и дете. Мој лекар, примаријус Предраг Минић ми је пружио 15 година помоћи и пажње. Када сам имала 12 година, дозволио је да дочекам Нову годину ван болнице са родитељима, знајући колико ми је то било важно. Преживели смо заједно инфлацију и он ми је набављао многе лекове из Италије, Немачке, Велике Британије. Једном ми је сам набавио нови инхалатор пошто ми сепокварио онај који сам имала. Свега је недостајало тих година, али његове посвећености мени никада. Иако се још увек осећам као дете, имам превише година да бих се и даље лечила на Институту, али то не спречава др Минића да ме још увек лечи“, прича Јелена Ј. (25)

„Увек је проблем у појединцима. Систем може да ствара проблем када фаворизује одређени вид понашања, када не кажњава, када нема довољно механизама имплементације права и када људи не могу да се жале на одређене ствари. Лекари имају велику моћ над пацијентима, а то је знање. Ти не знаш колико је твој здравствени проблем озбиљан, а он зна да си ти у паници и да хоћеш да што пре да решиш, и да си онда спреман сам да платиш. Зато је питање времена јако битан фактор. То је категорија у корупцији која је између награђивања и изнуђивања, јер то значи да ће те ипак лечити, али ћете натерати да за то даш новац и без да ти га траже, како би што пре решио проблем „, објашњава Предраг Стојичић.

Коју терапију применити?

По препоруци Групе земаља за борбу против корупције, најефикасније решење је комбинација превентивних и репресивних мера, попут санкција лекара с једне стране, и подизања свести грађана кроз кампање, с друге. Ранији секретар Етичког комитета Српског лекарског друштва и члан Удружења за медицинско право, др Милена Јауковић, сагласна је: „Корупција у медицинским установама ће се смањити оног часа када се лекар буде плашио да ће изгубити посао, односно трајну лиценцу за рад, а не да се они који су тражили паре, били привођени, врате на посао када се гужва слегне и наставе да раде као да се ништа није догодило.“

Председник Здравственог савета Делић тврди: „Маркетиншко хапшење, стављање лекару лисица на руке и спровођење кроз целу болницу, на неки начин понижава њега, али и цео здравствени систем.“ На другом месту, здравствени економиста Озрен Тошић сматра да лекари раде за новац и да су подложни корупцији као и свака друга професија, односно да њихов положај у том смислу није специфичан у односу на друге професије.

Сајт Какав је доктор требало би да обезбеди управо оно што желе грађани Србије – да поштени лекари могу поносно да дочекују своје пацијенте, да грађани имају сву слободу да корупцију пријаве и да се те пријаве узму у обзир и реше. Наравно да лекари који примају мито, или несавесно обављају свој посао, имају све разлоге да се буне. Ако грађани проговоре тренутно стање безнађа за грађане, а сигурности за корумпиране лекаре ће се обрнути, а то и јесте циљ.