Студентски радови

“Добро уклопљен” стонерски блуз српског југа

30. март 2018.
Младен Милошевић

После кратког албума “…so many levels” из 2014. који није доживео своје званично издање, алтернативни/стонер рок бенд из Књажевца Good Ol’ Bastards објавио је свој албум првенац “Fits Nice” сниман у студију Psyho Threapy, а издат за издавачку кућу Take it or Leave it. Продукцију албума потписује Ненад Пејчић (Новембар, Shool Bus…) коме се бенд на омоту захваљује на свему што је урадио за њих и извињава на свему што су они њему урадили. ОбјавЉивање албума су пратила и два видео спота за песме “Whiskey eyes” и “Five Quarters“.

У периоду између свог ЕП-ја и званичног издања бенд је био доста активан на свиркама по Србији, а могу се похвалити великим успехом на Београдском демо фесту 2016. где су у укупном пласману освојили друго место, а по одлуци жирија прво.

„Good Ol’ Bastards су последњих пар сезона врло поступно градили властити ток каријере, и имао сам прилику пар пута да их гледам уживо, уверивши се да је реч о бенду који са бине зна да испоручи приличну дозу снажног и убедЉивог звука, ништа мање енергије, показујући како се на властитом изражајном терену сналазе као риба у води“ , каже Бане Локнер, рок новинар и један од сталних чланова жирија БДФЛ-а.

Књажевчани међу новинарима и публиком заиста важе за квалитетан бенд кад изађу на бину и одувају све својим снажним рифовима и вишегласним певањем, али је сад дошао тај тренутак где се требају доказати својим студијским издањем. Албум чини 10 композиција од којих су три већ познате с ЕП издања: “Hangers“, “Mexico” i i “Those Up” (овај пут под називом “Bentleys and Benjamins“).

Постава коју чине гитариста Владимир Стефановић Пирке, басиста Иван Богдановић Икши и бубњар Славиша Јеленковић Славе отварају “Fits Nice” са “Whiskey Eyes” из које је и сам назив за издање настао: Fits nice whiskey ice, those icky picky little lullabies… Главни гитарски риф фино вози кроз песму, ослоњен на стабилну бас деоницу и затегнути бубањ, али идејно не представља ништа иновативно, а цела песма је недовоЉно убедЉива за почетак албума.

Бенд је своје највеће квалитете и способност да изађе из оквира приказао у нумерама .“Misplaced Reality” и последњој песми “Mexico”, док су остале због сличних аранжманских и идејних решења остале незапажене и неупечатљиве.

“Misplaced Reality” улази више у оквир доом/грунге жанра него претходне нумере које су доста рокерскије. Почиње интересантним разлагањем да би се после строфе претворила у тону прљавштине саздане од морбидних и тешких рифова и тромих бубњева, који ће се у свом следећем понављању успоставити као рефрен песме. Посебно место на албуму овој композицији припада и због њене текстуалне дубине коју поседује, бавећи се двема сферама у људском бићу: умом и емоцијама које функционишу like brother and sister in the same cradle… holding their hands… breathing together from the start till the end.

“Mexico” Пирке отвара са “глибавим“ рифом на који агресивно улећу Икши и Славе. Строфе су покривене интересантним акордима на гитари и шареноликом бас деоницом које спајају утегнути и сигурни ударци бубњева. Аранжмански је ово најзрелија песма бенда. Вокали су сјајно уклопљени, а нумера иако најдужа на албуму, никако не пушта слушаоца да одлута захваљујући доброј организацији делова и начином на који расте ка самом крају, ошамаривши вас после сваког појачавања на инструментима.

Најболније тачке целокупног албума су песме “Hangers” због својих досадних строфа И недовољно занимљивог брејка и “Got Some Color” у којој не постоји ништа интересантно осим појединачних бубњарских прелаза и гитарских и бас украса. Велики проблем у глобалу на албуму је и сам изговор енглеског језика, који је повремено потпуно нејасан и тешко да можете ишта разумети ако немате текст испред себе.

Цео албум је једна занимљива мешавина жанрова као што су стонер, гранџ и блуз и лећи ће било коме које загрејан за било који од ових праваца. Инструментали су одсвирани без икаквих грешака, а продукцијски је то све добро уснимљено тако да се енергија не изгуби. Рифови су кад се узму појединачне песме квалитетни и моћни, али није баш добро што су се сви нашли на истом албуму , јер су га разводњили и учинили предвидивим. Вокално бенд има још доста простора за напредак, а било би добро да то настави организовано и прецизно као што је то урадио у последњој нумери.

Бастардси ступају званично на музичку сцену и излазе из етикете демо бенда овим гласним и снажним остварењем. Бенд је показао да својом енергичном и упегланом свирком доста добро барата и кад је у питању преношење енергије из студија на траку, а не само на наступима на којима су већ познати као један од квалитетнијих бендова. На овом албуму има доста рифова којима нећете моћи да се одупрете и останете мирни, али и деоница које ће вас убацивати у неки мирнији чил осећај.