Меланхолично-немирни концепт љубави

Постоји мали број бендова на нашим просторима које можете замислити како заузимају велику бину фестивала као што је Гластонбeри. Хрватски због тога где постоји, али светски због музике коју ствара, бенд  Jonathan је оправдао своју позицију једног од најквалитетнијих бендова на нашим просторима новим мини албумом “To Love…“.  Овај албум ће бити комплетиран на јесен када ће бити издат његов други део и оформити целину под називом “To Love… Or To Hold“.

Албум „To Love…“ сниман је у студијима Yорк и ГИС у сарадњи с Матејом Зецом (песме “Leaving Here” и “Heaven“) и Даниелом Гарсијом и у студију Марка Мраковчића у ком је завршена песма “Alison“. Продукција албума је динамична, несвакидашње посвећена вокалима и осећа се да је доста тога снимано на живо. Сировост и енергија избијају из сваке секунде албума захваљујући томе. Миксеви су мало дубљи и мрачнији него на првенцу “Bliss” и одлично се слажу у карактер самог албума. Песме се занимљивим детаљима преливају једна у другу. За то су коришћени већином звукови из природе као што су кораци, киша, цвркутање птица, ветар…

Налазимо се на перону железичке станице или метроа којим пролази воз, одјекују снажни ударци клавира, једна поприлично филмска сцена којом почиње песма “Battles“. Одјекивање дирки прати Бадурин глас који тече против мелодије. Појављују се минималистички ударци на бубњу и тапшање које повећава тензију. I’ll be your guide, проговара лирски субјект кога ћемо пратити током целог овог албума.

Coming Again“ се окидањем акорда на гитари нагло ствара из претходне, али уколико не погледате да ли се песма променила бићете убеђени да слушате  само још једно изненађење претходне песме. Ова нумера је својеврсна игра темпом и променом у емоцији где се добро организованим аранжманом допире до слушаоца. То се постиже напетим прелазима из тихог у гласно и изненадним падањем у меланхоличне делове. На крају песме наш “водич“ корача до врата која откључава, улази у просторију и затвара нас у следећу песму.

Leaving Here“ је најмирнија песма на албуму. Допушта нам опуштање на месту на ком we don’t feel like leaving here. Појављују се и виолине, праћене перкусијама и вишегласним певањем. Прецизност певања и сама организација вокала у овој песми њен је највећи квалитет. Опет излазимо из стана на загужвану улицу којом пролазе нервозни возачи непрекидно свирајући.

Корачајући улицом улазимо у песму “Days” која прича о свим лошим данима кроз које пролазимо. Поседује сетну атмосферу у строфама, али и рефрен који се весело певуши упркос на свој текстуални смисао. Галони меланхолије избијају из ове песме. Стижемо тамо где смо се запутили, изувамо мокру обућу, док се у даљини и даље чују сирене и киша.

Moments” нас тера да претурамо по старим успоменама заосталим по фиокама наших домова. Једна веома спора песма са једном гитаром и басом који прате ритам бубњева, док друга гитара непрекидно украшава све то мини солажама. Композиција расте од самог почетка, сваки нови део је емотивнији и масивнији. Продукцијски посао Данијела Гарсије овде је за сваку похвалу. Избалансирано се сваки инструмент може чути, а сваки нови звук вас све више увлачи у композицију.

После лошег дана и старих успомена и кише која је падала напољу, долази сунчано јутро праћено цвркутом птица којим се претходна композиција спаја с песмом “Heaven“. Разлагање акорда на гитари се просто лепи преко овог цвркутања, а на њега се убрзо надовезују вокал и клавир. Ова песма представља вероватно најкомплетнију песму у каријери бенда. Вокал је успешно осмишљен, а стално понављање одређених текстуалних делова тера вас да запамтите мелодију. Не постоји јасно разграничен рефрен у песми, али сваки њен део поседује енергију и квалитет такав да ће звучати свеже и певљиво као било који поп рефрен.

Повик Hey you! отвара песму “Who lies to whom” која највише подсећа на оне које су се нашле на првом албуму. Прави индие роцк хит какав бисте очекивали од бенда као што су The Strokes. Звук ове песме је потпуно светски и ретко ко би да му пустите ову песму, а да никад није чуо за Jonathan, рекао да су уопште са Балкана. Песма која покреће на игру, али сигурно на концертима изнедри и неку шутку.

Мини албум завршава песмом “Alison” која нас још једном враћа мелодијама и атмосфери првог албума. Памтљива свирка на гитарама, прецизни обли бас тонови, час нежни, час режећи вокал и једноставан и креативан ритам на бубњевима створили су песму за весело скакутање и игру коју ће публика обожавати.

Први део албум “To Love… Or To Hold” је попут добро испеченог хлеба у пекари Jonathan. Његови крајеви су хрскави и чине нам доживљај узбудљивим, док је његова средина мекана и топла тако да нас храни и разнежује. Преслушајте овај албум и нахраните се његовим меланхолијом с једне, и узнемиреношћу с друге стране.