ДА ЛИ ЈЕ МЕДИЦИНСКА МАРИХУАНА МОГУЋА У СРБИЈИ?

Легализација марихуане, како у медицинске тако и у рекреативне сврхе, догодила се брже него иједна друга социјална промена. Потпуна или делимична легализација ове биљке извршена је у многим земљама Европе међу којима су Немачка, Француска, Велика Британија, Белгија, Португал, Шпанија, Финска, Шведска, Данска, Холандија, Италија, Швајцарска, Аустрија, Чешка, Словачка, Словенија и Македонија. За разлику од остатка континента у Србији је усвојена измена Закона о контролисаним психоактивним супстанцама, којим се дозвољен ниво ТХЦ у индустријском конопљу смањује са 0,3 на 0,2 посто, што је против свих европских стандарда.
Верује се да је култивација канабиса почела пре око 12 000 година у Централној Азији, на простору између данашње Монголије и Сибира. Хиљадама година употреба ове биљке била је у складу са законима и представљала је важан усев са комерцијалном, медицинском и духовном употребом. Најстарији доказ о употреби марихуане пронађен је међу остацима кинеске неолитне културе Јангшао. Употребу марихуане у медицинске сврхе први је описао кинески цар Шен Нинг 2737. године пре нове ере. Он је документовао да коришћење марихуане ефикасно делује при лечењу реуматизма и гихта.
Недавно је објављена до сада највећа студија конзумације марихуане која је спровођена од 1999. до данас и обухвата више од 10 000 случајева. Током истраживања, које је трајало 18 година, откривено је да употреба марихуане повољно делије код пацијената који пате од епилепсије, мултипле склерозе, редукује смањење тежине код пацијената на хемотерапији. Иако се конзумира на исти начин као и цигарете, употреба марихуане не повећава ризик од карцинома. Као негативне последице конзумирања канабиса наведно је да оно повећава ризик од саобраћајних несрећа уколико је коришћена непосредно пре упављања моторним возилом, постоји јако мала шанса да ћете оболети од шизофреније и других типова психоза, анаксиозних поремећаја или депресије. Ипак, забележено је да су марихуана помаже пацијентима са шизофренијом да се конценртишу и боље уче.
Током 2016. године Министарство здравља Републике Србије оформило је радну групу, коју чине стручњаци из разних области, која је донела одлуку о уоптреби три врсте лека на бази канабиса. Ти лекови – Дронабинол, Набинол и Савтеџ – помажу пацијентима који пате од губитка тежине због ХИВ вируса, лече мучнине и повраћања услед хемотерапије и ублажавају грчење мишића код пацијената оболелих од мултипле склерозе. Како приликом лечења ових болести понекад ни лекови не помажу многи пацијенти, међу којима је и Саша Колонџија из Руме, залажу се за легализацију уља канабиса. “Од канабиса не могу да проходам, али могу да средим спазам, сан и бол са којим живим 24 сата дневно” казао је Колонџија. Међутим, легализација уља је изостала у овом сету измена закона због, како кажу надлежни, недефинисаног стандарда за састав и производњу.
Поред тога што се све више и више користи у медицинске сврхе, интересантно је и то да цела биљка канабиса може да се искористи у неке сврхе. У неолитској Кини корен канабиса користио се за добијање лекова, стабло за добијање текстила, конопца и папира, а листови и цветови су се користили за добијање наркотика. Све чешће се чује да би легализација мрихуане могда да помогне развоју еколошких грана индустије које би помогле привреди ове земље. Није тајна да индустрија марихуане доноси велике приходе. Тако је у 2014. у САД-у ова индустрија инкасирала 2,7 милијарди долара,а очекује се да се тај број до 2019. попне на 11 милијарди долара.