Интервју недеље

Цртање одраз душе и стваралачког духа

3. фебруар 2016.
Ивана Живановић

„Захвална сам Богу на овом дару, јер нема лепшег осећаја када оно што видим, осећам могу да прикажем на папиру, а то да траје.“

Пригушено светло, зидови пастелних боја, оријентални мирис, место су у којем речи замењује слика. Радни сто, блок са листовима папира, оловке овде су главни декоративни елементи. За њим погнуте главе Јелана Чолић самоуки уметник своје емоције, мисли и жеље преноси на папир.

Риђокоса уметница, бледог тена уз звуке класичне музике инспирацију претвара у дела, а међу њима су портрети личности. 10259151 674877015988408 3824911464396266474 o

„Када цртам портрете, имам слободу изражавања првенствено желим да представим особу онако како је доживљавам, да јој својом линијом дам одређену емоцију, карактер оно што је чини срећном или тужном. Међутим уметност може да представи оно што није, али би могло бити. Често њена улога јесте да боцка тамо где је највише танко и постављa одређена питања“, наводи Јелена.

Помало критички настројена према реалности својим радовима даје ноту наше свакодневнице.

„С обзиром на то да су код нас у држави друштвене улоге поптуно изокренуте, вредности промењене, да се млади клањају погрешним идолима које им медији пласирају, да се шаљу поруке којима се пропагира насиље дубоко се запитам „Каква је наша реалност“ па тежим да је у својим радовима прикажем“, каже ова уметница.

Само добро може да пробуди добро у човеку

Међутим, поред лошег, у реалности ипак проналази елементе који је испуњавају и узбуркају мисли.

„Добра књига,упознавање са различитим профилима људи, ситуације у које ме живот ставља и моје реаговање на исте, природа која је дефинитивно мистична и недокучива, а опет тако дивна док је посматрам оаза су мог рада“, додаје Јелена.

И заиста полица препуна књига, аутора међу којима су Достојевски, Толстој, Фројд, заједно са икона на зидовима чине њен кутак потпуним. Зато што верује у Бога, проучава Божанску природу и верује да је њен таленат његов дар своје радове базира на религијским мотивима.

„Њих можда и највише волим јер та нека унутрашња борба човека са самим собом, шта је превилно, или не, пут да пронађе унутрашњи мир и ослобођење са великом љубављу красе моје радове” , каже млади портретиста. 11836869 615033005306143 3483726715615200486 n

Природне науке и уметност добитна комбинација

Иако студира на Пољопривредном факултету, поред свих обавеза време за цртање ипак пронази. У зависности од расположења зависи и време у ком ће реализовати свој рад.

„С обзиром да се тренутно бавим хиперлеализмом где се највише пажња обраћа на детаље за један рад сигурно ми потребно 24 сата, а понекад и 48 сата. Хиперреализам се првенствено заснива на великом стрпљењу, упорности и доста вежбе. Већина уметника има негативан став према овом правцу, јер нема велике слободе изражавања, све што је дато на слици и у природи строго се црта до најситнијих детаља, па често чујем коментаре шта ће ти хиперреализам када имаш фотографију. Он је мени привукао пажњу да видим докле мој таленат може да иде, колико нешто могу да представим реално и стварно, а поред тога свакако се бавим и експериментисањем и спајањем различитих техника“, објашњава она.

Да критика може да мотивише поред коментара уметника са којима размењује искуства, велику пажњу посвећује и онима који долазе од људи из њеног непосредног окружења.

„Као слободан, самоуки уметник никада нисам задовољна својим радом. Некако увек видим грешке и знам да могу другачије, боље нешто ме стално боцка и провоцира. Мислим да је то добро јер ми даје потребу да стално цртам, будим своју машту, пустим емоције да саме испливају и пронађу своје место, зато ми је битан суд мојих сестара тј. породице и пријатеља од којих често добијам позитивне критике. Мада у последње време на фејсбук профилу јављају ми се и непознати људи, траже да им нацртам профил брата, сестра или неке друге драге особе на основу чега схватам да труд вреди“, кроз осмех говори Јелена. 12376169 661559043986872 3968649679987873301 n

Црних прстију од сенчења, подигнуте косе замишљеног погледа завршава цртеж. На њеном лицу под светлошћу лампе може се видети умор, али и задовољство уз коментар, „Захвална сам Богу на овом дару, јер нема лепшег осећаја када оно што видим, осећам могу да прикажем на папиру, а то да траје“, напомиње риђокоса саговорница. 

Можда графитне оловке, угљен у оловци, папирне марамице које служе за размазивање графита, гумице не делују као скуп материјал који јој помаже да оствари своје замисли труд и жртва свакако могу имати високу цену.

„Као студент који студира нешто сасвим супротно од уметности морам да добро огранизујем своје време. Једно ипак мора да има предност, тренутно је то уметност. Сећам се када сам први пут приказала јавности своје радове и када сам видела колико људи воле и цене уметност, да јој се диве тада сам добила још већу наду да се за њу борим, стварам и покушам да нешто променим. Волела бих да окупим младе талентоване људе, све које желе да се друже, покажу своју креативност да оснујемо мали атеље у којем ћемо стварати“, са пуно наде додаје Јелена. Зато ће бели папири већ следећег дана биће испињени новим мислима, емоцијама и оним што њена душа осећа.