Алкохолизам код младих у Србији

Србија се налази на четвртом месту по потрошњи алкохола у поређењу са другим европским земљама. Половину лечених алкохоличара чине млади од 25 до 30 година. Више од 80% омладине до своје 17. године проба алкохол. Статистика указује на све већи број жена конзумената тако да данас девојке пију десет пута чешће него у прошлој деценији, а момци двапут више него пре десет година.

Никола Маринковић као припадник млађе генерације указао је на то да њему алкохол представља саставни део изласка. У већини случајева пијем кад излазим, али рецимо да то није правило. Волим да попијем, волим жестину и волим да пијем кад сам добро расположен. Не волим да будем лимитиран временом, па да морам на брзину да се напијем. Не волим ни кући да се враћам пијан. Увек гледам да се отрезним пре повратка кући.

Он такође говори о томе како сматра да алкохолизам код младих данас расте и како се границе померају. Алкохолизам је дефинитивно све заступљенији. Деца данас раније крећу да пију, родитељи немају контролу над њима. Данас деца рађају децу. Стање у држави је лоше, а деца бирају погрешне узоре и тако некако долази до стварања плодног тла за све што је погрешно. То је бар неко моје мишљење…

Са друге стране, студенткиња у Београду Наташа Миловановић сматра да алкохолизам стоји у месту или се чак смањује, а да његово место заузимају неке друге супстанце. Мислим да млади данас више прибегавају дрогама и мислим да алкохол постаје мање популаран у односу на неки ранији период. Можда грешим, али некако ја имам ту слику у глави. Ја пијем кад излазим, али пијем исто колико сам пила и кад сам била средња школа, не видим неку разлику што се алкохола тиче… Међутим, сусрела сам се са много више ситуација где су људи повезани са дрогом у односу на раније, тако да оно, могуће је да млади траже нове ствари, па испробавају и ово ново и тако мењају трендове.

Психичке и физичке последице

Алкохолизам не утиче само на појединца, већ и на друштво у целини. Мали број стручњака препознаје зависност од алкохола у раној фази, а још мањи зна да интервенише кад се сусретне са поремећајима повезаним с алкохолом. Алкохол утиче на промену расположења, на промену понашања. Доводи до стварања озбиљних психичких и физичких последица.

У вези са психичким последицама, своје мишљење изнела је психолог Емилија Јанићијевић. Омладинци пију из досаде, пију зато што је то ин, а ни не размишљају о томе шта заправо раде. Мисле да имају неке велике проблеме, па решење налазе у алкохолу, а заправо стварају само још већи проблем. Касније не желе ни да признају да имају проблем са алкохолом, па се проблеми продубљују и последице трпи читава породица. Све више клијената помиње алкохол, не само да га помињу него га и величају. С обзиром на моја радна, а и свакодневна искуства, ја бих могла са сигурношћу рећи да алкохолизам постаје све заступљенији.

У вези са физичким последицама, докторка Јасна Тадић изјавила је да је конзумација алкохола повезана са много врста болести и повреда о којима се људи распитују углавном тек кад схвате да имају неки проблем. „Млади данас доживљавају алкохол као нешто безазлено, нису ни свесни у шта се упуштају. Има више случајева него ранијих година. Неопрезност је у сталном порасту, па самим тим и број младих, а и старијих алкохоличара.“

Алкохолизам младих има карактеристичну прогресију која се састоји из четири фазе: експериментисање, повремена употреба, редовна употреба и зависност од алкохола.

У Националном водичу за дијагностиковање и лечење алкохолизма као коначна дијагноза наводи се стање које подразумева постојање три или више од следећих феномена доживљених или манифестованих у неком периоду током претходне године:

  • 1) јака жудња или осећај принуде за узимањем алкохола
  • 2) отежана контрола над узимањем алкохола у смислу почетка, завршетка или нивоа употребе
  • 3) физиолошки апстиненцијални синдром када је употреба супстанце престала или је смањена, или се алкохол употребљава са намером да се ублаже или смање апстиненцијални симптоми
  • 4) доказ о толеранцији – неопходне су повезане дозе алкохола да би се постигли ефекти који су раније произвођени нижим дозама
  • 5) прогресивно занемаривање алтернативних задовољстава или интересовања због коришћења, набавке или опоравка од ефекта пијења алкохола
  • 6) настављање са употребом алкохола и поред јасних чињеница о неспорним штетним последицама

Конзумирање алкохола – друштвено прихватљиво понашање

Конзумирање алкохолних пића је у Србији друштвено прихватљиво понашање, код младих посебно. Алкохолизам је најраспрострањенија болест, а многи га ни не доживљавају на тај начин. То је прва врста зависности са којом се млади сусрећу, углавном настављајући путем зависности.

„Алкохол је легализован и све што има везе са њим је законом покривено. Конзумирање алкохола је код нас друштвено прихватљиво, па чак и до те мере да се на то гледа као на активност која је обавезни ритуал у многим друштвеним ситуацијама. Алкохолизам је присутам и у целокупном друштву без изузетака. Треба радити на евулацији младих, али и свих оних који су прешли границу прихватљивог конзумирања алкохола јер је број алкохоличара све већи“, каже социолог Марија Себић.

Закључак

Степен алкохолизма код младих наставља да расте, али свест о опасностима које са собом носи ова болест зависности као да не постоји. Сваки излазак у град, прослава рођендана или било који други вид провода подразумева конзумирање алкохола и тако настаје пут који неминовно води ка увећању броја потенцијалних алкохоличара.