Студентски радови

Царска палата надомак Зајечара

3. јун 2019.
Петра Стојановић

Са три стране окружена ливадама, а са четврте реком Тимок у приобалној Дакији, како се некада звао овај део Србије, стоји висораван на којој је Гај Галерије Валерије Максимијан сазидао град односно царску палату Феликс Ромулијану.

Ромулијана представља археолошко налазиште у Источној Србији у близини Гамзиградске бање које је 11 километара удаљено од Зајечара. За истином о овом налазишту трагало се више од једног века. Када је откривено сматрано је некадашњним војним логором, али је 1984. године пронађен камен са натписом „Феликс Ромулијана“ и тада је утврђено да је реч о царској палати. Ову велелепну камену заоставштину подигао је Галерије са надимком Говедар због тога што је његова мајка Ромула, по којој је Ромулијана и добила назив, била у браку са сточаром са ових простора. Изградња је започета још крајем трећег и почетком четвртог века када су Римљани остварили победу над Персијом, а Галерије је одабрао ову локацију због тога што је то његово место рођења.

Гај Галерије Валерије Максимијан рођен је око 250. године и живео је до 311. године. Титулу римског цара носио је од 305. године до своје смрти. Важио је за једног од најпознатијих прогонитеља хришћана, али је неколико дана пред смрт, верује се под утицајем тешке болести, издао едикт који се заснива на толеранцији према припадницима хришћанске вере.

Петина укупног броја свих римских императора рођена је у данашњој Србији, а Србија се такође налази на другом месту, одмах после Италије, по броју споменика који датирају из времена Римског царства у које спада и Феликс Ромулијана.

Специфичан архитектонски склоп са два бедема, скулптурама и посебним мозаицима издвајају Феликс Ромулијану од било које друге царске палате из тог доба. Простор унутар бедема подељен је на два дела. Северни део заузима царска палата са храмом, а у јужном делу налазе се објекти за јавну употребу са храмом и термама као и објекти за опслуживање палате. Јупитеров храм који је највећа грађевина унутар ове палате уједно је и један од највећих храмова Европе. Подови палате прекривени су мозаицима, зидови раскошним фрескама. Велики број скулптура дочарава раскош и луксуз саме грађевине. Феликс Ромулијана поред палате обухвата и два паганска храма, три хришћанске цркве, сачувани су и систем подног грејања, два бунара и аквадукт. Палата никада није довршена иако је њена изградња започета још у 4. веку. Напуштена је у 11. веку и никада није обновљена. Њен највећи део је још увек под земљом и чека боља времена.

Прва ископавања почела су 1963. године и на овом подручју откривени су и први трагови становника Гамзиграда, камене секире из млађег каменог доба, грнчарија из бронзаног доба и накит из гвозденог доба.

На брду Магура, километар изнад царске палате, сахрањени су односно спаљени Галерије и Ромула. Врх Магуре је још од праисторијског доба био веома поштовано и цењено место. Ту су 1990. године откривене зидане гробнице, две хумке са ломачама на којима је извршен чин апотеозе цара и његове мајке, њихово уздизање међу богове. Бог Дионис, коме је Галерије посвећивао велику пажњу, послужио је императору за стварање мита о себи као о бесмртном божанству. Попут Диониса и његове мајке који су се придружили боговима на Олимпу након експедиције у Индију, Галерије и Ромула уздигли су се у небо са врха Магуре. Сви украси Ромулијане у знаку су Диониса који увек изнова васкрсава.

Сваког августа могуће је посетити „Антика фест“ којим се модерном човеку покушава приближити античко доба у које је Ромулијана и настала. Одржавају се и друге врсте манифестација које окупљају људе из различитих сфера уметности као што су музика, сликарство… Значајан је податак да Феликс Ромулијана до сада бележи посете више стотина хиљада људи. 2007. године заузела је своје место на Унесковој листи светске културне баштине што је допринело повећању њене популарности.

Феликс Ромулијана није само палата, већ огромна количина историје на једном месту, камена заоставштина раскошне римске прошлости наших крајева.