Жене у ИТ свету

Дискриминација, стереотипи и предрасуде присутне у ИТ индустрији одбијају жене од одлуке да направе каријеру у овој области

До сада би већ требало да нас је већина свесна да живимо у занимљивом историјском периоду збивања велике технолошке револуције, која ће обликовати будућност човечанства брже и обухватније него иједна претходна. Та будућност ће се увелико збивати и пред нашим очима, па ћемо моћи да је сагледамо у контексту њеног корена, развоја и предвиђања даљег усмерења. Брзину којом ће се промене у технологији дешавати моземо да наслутимо, узмемо ли у обзир технолоске промене од 80-их и дотадашњи ритам смењивања научних достигнућа човечанства. Здрав разум сугерише да ће се промене одвијати све брже и брже. Поред многобројних предности и опасности које доноси убрзани развој техологије, постоји један проблем који се често запоставља у ,,филозофским ‘’ расправама које се воде у духу забринутости или оптимизма у вези са будућношћу човечанства. Реч је о недостатку жена у информационо-комуникационој технологији која креира будућност свих нас.

Жене су кроз историју одувек биле мање заступљене у појединим занимањима и професијама. Разлози за то су најшесће друштвене природе у смислу постојања друштвених норми и обичаја који су сугерисали шта је оно за шта би жена требало да се заинтересује. Биологија је ређе била истински разлог, а пре покриће таквих друштвених конвенција. Сфера информационо-комуникационих техологија је управо једна од тих професија у којима су жене доста мање заступљене у односу на мушкарце. Неки би рекли да то не представља никакав проблем, док би се други жустро успротивили. У овом тексту це се образложити аргументи и једних и других у циљу проналажења одговора на питања: ,,Зашто нема жена у ИТ-у?’’ и ,,Да ли су жене у ИТ-у дискриминисане?’’

Где су жене у ИТ-у у Србији

Када се говори о могућој дискриминацији жена у ИТ-у, они који нису сагласни са том тезом сматрају да је пре незаинтересованост жена за технологију узрок њиховог недостатка у овој професији него било шта друго. Размотримо тај аргумент. Истраживање спроведено под окриљем Министарства трговине, туризма и телекомуникације показује да су девојчице заправо врло заинтересоване за природне науке и технологију. Када дође до времена уписа на факултет интересовање девојчица за област информационо-комуникационих технологија из неког разлога опадне и ређе уписују факултете из те области. Медјутим, тај број није тако мали, а у последње време је и порастао, тако да сада рачунарске науке на ЕТФ-у, ПМФ-у ФОН-у и сличним факултетима у Србији похађа измедју 35 % и 40% девојака. ,,Оно сто је чудно је то да, упркос порасту броја девојака које студирају рачунарске науке, број девојака запослених у ИТ компанијама и стартапима стагнира на око 10 – 15 %’’ – каже Марија Лекић, програмерка у Мицрософту. Ови подаци произашли су из истраживања о Улози ИКТ знања и положаја жена на тржишту рада које је спровело Министарство рада, запошљавања и социјалне политике у сарадњи са Управом за родну равноправност. Дакле, постоји огроман јаз између девојчица које се интересују за технологију и оних које заиста и упишу факултет из те области, али још је већи јаз када се посматра однос жена које студирају или су студирале рачунарске науке и жена које су запослене у ИТ сектору. Проблем постоји, и тај проблем очигледно није незаинтересованост жена. ,,Рећи да је незаинтересованост жена узрок њиховог недостатка у ИТ-у није одговор на питање. Питање би требало да буде зашто су жене незаинтересоване за технологију, а одговор на то питање је много дубљи’’ – каже Зоја Кукић, из Стартит-а.

Ситуацијa у региону

Недостатак жена у ИТ сектору је проблем које деле све земље у региону, али и остале европске земље. Истраживања рађена у различитим државама дају сличне налазе: само 10% покретача старт-уп пројеката су жене, а само 14% их је запослено у старт-уп индустрији. Када је реч о већим технолошким компанијама број жена је за нијансу већи, али скоро нигде не прелази 20%.

Чињеница да је толико мало жена запослено у ИТ сектору објашњавана је на различите начине. Једно од објашњења је да су жене мање квалификоване па не пролазе на конкурсу за посао. С обзиром на поменуто истраживање које говори да девојке које студирају рачунарске науке имају знатно виши просек у односу на своје колеге, ова теза се чини неодрживом. Друго објашњење овог проблема је да послодавци на ИТ позицију, која се најчешће односи на програмирање, преферирају да запосле мушкарце пре него жене. Треће могуће објашњење је да је жена мало у ИТ сектору зато што се ређе пријављују на конкурсе за посао. Истина је вероватно негде између последња два објашњења. ,,По једној статистици 40% зена које имају диплому из ИТ струке никада се тиме нису бавиле или након 5 година једноставно одустану од бављења тим послом. ‘’ – каже Гордана Гавриловић, саветница председнице Координационог тела за родну равноправност.

Да ли је посреди дисриминација?

Закон о забрани дискриминације каже да је дискриминација свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање према неким особама или групама људи на отворен или прикривен начин. Родна дискриминација је посреди када је основ за то прављење разлике нечији пол. Када је реч о положају жена у ИТ индустрији може се навести барем неколико примера који сугеришу да неки вид дискриминације заиста постоји. Стартит је крајем претходне године обавио опсежно истраживање српске програмерске сцене на узорку од 1700 испитаника запослених у ИТ сектору на позицији програмера или програмерке. Истраживањем је утврђено да просечна плата програмера износи 1225евра, док је просечна плата програмерки 300евра нижа и износи око 900евра. Неки људи сматрају да мантра „једнаке зараде за једнак посао“ нема утемељење у реалном свету. ,,Да ли знате две особе које раде једнак посао? Да ли те особе, чак и да раде апсолутно исти посао, раде тај посао једнаким квалитетом? Да ли те особе, чак и да је хипотетички могуће да раде скроз исти посао, истим квалитетом, креирају исту додату вредност за исти број људи? Изједначавање зарада само на основу критеријума пола фактички изопштава цео систем подстицаја да се буде бољи од других, односно од самог себе.’’ – каже Петар Чекеревац, из Либертаријанског Клуба Либек. Квалитет обављеног рада свакако није небитно питање, али у реалности се не дешава то да неко мери допринос појединца у сваком конкретном случају, па да му се плата исплаћује на основу тих параметара. Параметри који говоре о том квалитету често не постоје или их је тешко утврдити. С друге стране, лако је утврдити као што је и учињено у горенаведеном истраживању да жене процентуално мање зарађују од мушкараца који су запослени на истом радном месту. ,,Не говоримо о ‘једнаким пословима’ , него о истим радним местима, на којима су жене упорно дискриминисане због свог пола’’ – каже Гордана Гавриловић. Критеријум за одређивање величине плате треба да буде квалитетан рад на послу а не пол, али по овом ставу мускарци су ти који квалитетније раде па су зато боље плацени?

Постоји још једно истраживање које даје значајне увиде о положају жена у ИТ свету, а које је изазвало бурне реакције јавности. Наиме, крајем претходне године објављена је студија изведена кроз анализу ГитХуб-а, светске гигантске платформе за складиштење кодова који користе преко 12 милиона људи. На ГитХуб-у програмери могу да сарађују на пројектима, анализирају радове једни другима и предлажу унапређења или решења нечијег проблема. Када програмер напише код за нечији пројекат то се зове ,,пулл реqуест“ (,,пулл захтев“). Власник пројекта може да одлучи да ли ће или не прихватити понуђен предлог кода за решење његовог проблема. Истраживачи су анализирали око 3 милиона ,,пулл захтева“ постављених на ГитХуб-у, и закључили да је код које су писале жене одобрен више пута(78.6%) од кода који су писали мушкарци (74%). Истраживачима су ови налази били зачуђујући, па су пробали да мењају разне факторе који би могли да утичу на овакав резултат истраживања. Помислили су да можда постоји позитивна предрасуда према жена у смислу жеље програмера да подрже рад жена којих је тако мало у овом пољу. Да би одговорили на ово питање, истраживачи су одвојили профиле програмерки чије име јасно указује да су жене, и профила оних програмерки који су неутрални у родном смислу и не могу да укажу ког је пола особа иза профила. Управо овде је било узнемирујуће откриће : код које су писале жене је вероватније да буде прихваћен од кода који су писали мушкарци, осим када је њихов род на профилу уочљив и када заправо њихов код бива мање прихватан од кода мушкараца.

Код на ГитХуб-у који је послат са профила на којем се јасно види да је реч о жени бива прихваћен за 9.6% мање у односу на кодове које су писале жене чији су профили родно неутрални.

Интервјуи који су уследили са програмеркама које користе ГитХуб указали су на компликовану слику родних предрасуда које постоје на овој опен-соурце платформи. Чак је уочено да многе девојке намерно користе родно неутралне профиле како не би себе довеле у неку непријатну ситуацију. Многи светски медији попут ББЦ-а, ЦНН-а преносили су ову вест као доказ постојања сексизма у сфери ИТ-а, међутим постоје и они који су критиковали ову студију као некомплетну и сматрали да се дошло до погрешних или непотврђених закључака. Више о томе можете прочитати овде.

Наведени су неки мерљиви подаци који говоре о могућем постојању непосредне дискриминације жена у ИТ сектору. Међутим, дискриминација је као феномен вишедимензионална и често се испољава на суптилан начин у неформалном контексту, тако да не може јасно да се идентификује и ,,измери’’. Она се манифестује у неформалним местима кроз неформалне разговоре, шале, и уврежен систем вредности. Како је дискриминација законом забрањена у свим либералним државама са владавином права, посредна дискриминација постаје преовлађујућа форма дискриминације у свим сегментима друштва у којима она постоји. Управо овај вид дискриминације игра значајну улогу и у свету технологије.

Протеклих 6 година Сапна Черија, професорка психологије на Универзитету у Вашингтону, изучава због чега девојке у средњој школи много ређе од дечака бирају информатику, полажу напредне курсеве у овој области или исказују интересовање за рачунарство као каријеру, и зашто студенткиње на колеџу четири пута ређе од студената бирају рачунарство или техничке науке, иако имају изузетно добре резултате из математике. Докторка Черија је са колегама у више наврата утврдила да ученице и студенткиње чешће бирају информатику ако учионица није украшена постерима ,,Ратова звезда’’, рачунарским деловима и технолошким магазинима, већ неутралнијом декорацијом – постерима уметничког и природног карактера, биљкама и часописима опште тематике.
Истраживачи су такође утврдили да су културолошки стереотипи у вези са рачунарством имали велики утицај на жељу младих жена да похађају наставу у овој области. Од малих ногу, девојчице већ имају стереотипне представе о информатичарима као друштвено изолованим младићима, чија је генијалност резултат генетике, а не напорног рада. ,,Имајући у виду да је већина њих индоктринирана да морају бити женствене и скромне у вези са својим способностима, али и одгојене уз претпоставку да девојке у суштини нису талентоване за природне науке или математику, јасно је због чега тако мали број њих себе види као успешне информатичаре’’ – каже докторка Черијан.

Проценат жена које студирају рачунарство је од 80-их година прошлог века опао. Докторка Черијан сматра да се овај тренд делимично може приписати порасту приказа научника у поп-култури као белаца или азијата, мушкараца, штребера кроз филмове и ТВ серије као што су ,,Освета шмокљана’’ и ,,Теорија великог праска’’. Интезивни фокус медија на стартап културу и мушке генијалце као што су Стив Џобс и Бил Гејтс је такође потенцијално инспирисао више мушкараца него жена да се упусте у ову област.
Посредна дискриминација се такође може уочити и у неформалним разговорима и шалама које постоје у програмерској заједници. ,,Шта је жена програмер? Нит’ је жена нит’ је програмер’’ једна је од многих које суптилно изражавају уврежене начине размишљања у свету ИТ-а, а које нису наклоњене женама.Све ово одвраћа жена да се пре свега заинтересују за технологију, а уколико су закорачиле у тај свет утиче на мањак ниховог самопоуздања и вредновање сопственог рада, и на крају, чак и на напуштање ИТ професија.

Поред свих предрасуда и стереотипа које долазе из окружења, важан разлог недостатка жена у ИТ-у може бити и њихова перцепција о себи. Наиме, жене на неки начин апсорбују такво схватање околине о њима као о полу који нема предиспозиције да се упусти у ИТ, или ако су вец у том свету као недовољно компетентнима и лошијима од својих мушких колега. То све доводи до тога да се жена негативно и више него потребно критички односе према својим квалификацијама те се ређе пријављују на конкурсе за посао на ИТ позиције. ,,Истраживања смо урадили овде показују да се жене пријављују на конкурсе за разне позиције у ИТ струци искључиво ако испуњавају све наведене услове, док се мушкарци пријављују ако испуњавају макер један од критеријума’’ – каже Марија Лекић из Мицрософта.

Комбинација свих наведених фактора одлучујућа је за тренутну ситуацију у ИТ-у када је реч о родној равноправности. Ипак, позитиван тренд се успоставља јер многи освешћују овај проблем и хватају се у коштац са њиме. У наредном тексту који ће се наставити на овај анализираћемо зашто је уопште важно да се успостави равноправнији однос жена и мушкараца у ИТ сектору, као и то како постићи овај циљ.