Зашто и како укључити више жена у ИТ сектор

Зашто је важно да се успостави равноправнији однос жена и мушкараца у ИТ-у

Могу се истаћи барем три најважнија разлога за укључивање више жена у ИТ сектор. Први је тај што производи технолошке индустрије креирају и обликују будућност свих нас. Стога је важно да група људи која креира технолошке иновативне производе што репрезентативније представља друштво у целини. Други разлог, који се делимично надовезује на први, је тај што жене постају све бројнији конзументи тих технолошких производа. Производи им се неће допасти уколико нису прилагођени и њима, а нарочито ако су креирани тако да више одговарају мушкарцима. Трећи, најважнији разлог је тај што је ИТ индустрија у невероватној експанзији и велика је потражња за квалификованим кадровим којих једноставно нема довољно. Подстичемо ли жене да се укључе у овај сектор, чинимо добро једној тако просперитетној грани која се све више развија, односно чинимо добро нашој економији од чега бисмо сви имали корисне последице.

Како постићи већи број жена у ИТ-у

Постизање репрезентативности жена у овој сфери је одговорност коју би требало да деле неколико организација. ,,Пре свега, одговорност је државе да кроз законе и стратешка документа уводи принцип родне равноправности. С друге стране, медији су ту јако важни и кампање које треба спроводити да се повећа свест о томе да женама јесте место у информационо-комуникационим технологијама. Најзад, друштено одговорне компаније треба да узму учешће у овом пољу да охрабримо девојке и жене које улазе у ИТ сектор да се боре против предрасуда које су им наметнуте и да узму учешће у једној тако важној и профитабилној области као што је ИТ сектор’’ – каже Гордана Гавриловић, из Координационог тела за родну равноправност.
Када је реч о акцијама које предузима држава у циљу промовисања жена у овој сфери, оне су све чешће. Држава организује све више едукативних програма, обезбеђује финансирање предузетница почетница, и кроз разне пројекте оснаживања жена утиче на решавање овог проблема. Позитивно је и то што је на челу Минитарства трговине, туризма и телекомуникација жена и то што често говори о овом проблему. Ипак, држава се иначе слабо меша у ову привредну грану, тако да је замах владиних акција ограниченог досега. Важна препрека деловању државе у овом пољу је недостатак свеобухватног плана који би се системски спроводио у сегментима у којима држава заправо може доста да утиче, односно у сегменту образовања. Наиме, идентификован је проблем да се девојчице, иако добре у математици и заинтересоване за технологију, ређе одлучују за информатику као изборни предмет у средњој школи(и чешће одабирају веронауку) вероватно под утицајем вредности и даље патријархалног друштва. Корисно би било и у широм плану, али и у контексту решавања овог проблема, да се информатика уведе као обавезан школски предмет. Скорашња одлука да информатика не буде обавезан школски предмет штетна је и уназађујућа по многим аспектима, али нарочито у контексту проблема недостатка жена у информационим технологијама. Министарство телекомуникација и Министарство просвете би требало да имају целовит и заједнички приступ решавању овог проблема, али то још увек изостаје.
Улога медија у решавању овог проблема је врло значајна. Медији и популарна култура коју су они креирали имали су заправо великог удела у стварању проблема недостатка жена у ИТ-у, о чему сам писала у претходном тексту. У последње време може се, међутим уочити одговорније пласирање информација у погледу информационих технологија, тако да се све више пажње посвећује позитивним примерима успешних жена у ИТ-у. Маркетинг кампање које промовишу различите технолошке производе постају одговорније тако што се девојчице, девојке и жене све чешће налазе у њима као конзументи тих производа.
У 2007. години највише преузимана фотографија оца(са Интернета) је била она на којој он игра фудбал са сином – стереотипна мушка интеракција. Међутим, 2015. године, најчешће преузимана фотографија је приказивала оца како чита таблет са својом ћерком.

Најзад, друштвена одговорност технолошких компанија према овом проблему је у неким случајевима присутна, а у некима не. ,,Девојке се сусрећу са већим стереотипима у старт-уп свету, него у већим технолошким компанијама. Разлог томе је мањи број људи од којих су већина мушкарци који су основали стартуп са своји пријатељима, неформална атмосфера, непостојање ХР службе. Девојке дођу у окружење које је изразито мушко и теже се интегришу’’-каже Душан Поповић, ЦЕО Бyтеоут-а. У већим компанијама у којима је радна атмосфера формалнија и у којима су ангажоване ХР службе које се баве интеграцијом запослених, жене се сусрећу са мање препрека.
Неке компаније почеле су да се баве проблемом недостатка жена у ИТ сектору, а међу њима и компанија Гоогле. Запослени у овој компанији направили су алгоритам покушавајући да открију због чега су жене мање заступљене у ИТ сектору. Дошли су до открића да се жене осећају непријатно и да чак одбијају посао јер нису имале прилику да виде ни једну жену током интервјуа. Током телефонског разговора који они као послодавци обављају пре него што позову некога на интервју уочили су да се жене теже сначазе да искажу своја знања и способности па често испада да имају много мање квалификације. Због овога компанија Гоогле сада поставља детаљнија питања И долази до много бољих резултата. Данас много више жена ради у њиховој компанији.
Позитиван помак у борби за родно равноправнији ИТ сектор се свакако мора приметити. Многе компаније, организације, медији и појединци освешћују овај проблем и хватају се у коштац са њиме. Ипак, пред нама је још велики пут до освајања истинске равноправности у ИТ свету.