Интервју недеље

,,У Србији се мода не живи већ се моди робује”

21. август 2016.
Божица Луковић

 

3.jpg

,,Мода би требало да буде пут за бег, а не пут за ропство”, рекао је за своје време контраверзни, а данас надалеко чувен британски дизајнер Александар Маквин. Одело одавно заправо чини човека – мода је престала да буде тривијалност када се претворила у огромну индустрију која доноси много новца, али и када су се у миленијумском добу помериле границе устаљених индетитета људи и оно што носимо је заправо постало одраз онога шта смо.
Данас, бавити се модом – или стварати модни садржај у медијима представља изазов – јер једна сфера која пружа простор за толико креативности у Србији је сведена на истоветне, неукусне и естрадизоване програме. Управо то ће покушати да промени новинар и стилиста Јелена Светличић. Након своје успешне емисије ,,У ходу”, која се бавила различитим феноменима савременог живљења, Јелена припрема сасвим другачију емисију чија је тема баш – мода. Са њом смо разговарали о изазовима и стремљењима које је зацртала за ,,Лице и потпетице”, али о модној сцени у Србији о томе шта значи ,,имати стила”.

Који је концепт емисије ,,Лице и потпетице” и шта је била основна замисао иза емисије?

-Након успешне две сезоне мог првенца, емисије ,,У Ходу”, добила сам захтев да урадим емисију о моди. Иако делујемо као модно освешћен народ у бити то нисмо… Добри примери су постали “ундергроунд” а кич и неукус су постали “маинстреам”, почели смо да робујемо брендовима, изразима попут”муст хаве”, “неизоставно ове сезоне’ и као резултат смо добили армију истих жена а све вии истих мушкараца… ,,Лице и потпетице” , ће бити врло корисних и сликовитих 30 минута, кроз ову емисију наши гледаоци ће моћи да се упознају са оним шта се дешава на домаћој модној сцени, шта нам нуде домаћи дизајнери а шта нам предлажу светски, обрадјивацемо различите теме у одевању али кроз комплетну стилизацију (гардеробе, акцесоара, фризуре, сминке). Имаћемо многобројне познате личности са којима ћемо причати на тему стила и живота и које ћемо такодје стилизовати у оквиру емисије. Обзиром да је мода данас широк појам, бавицемо се и негом лица, тела и духа…Да би слика била комплетна осврнућемо се и на актуелна дешавања и догађаје. Оно што је најбитније, ова емисија неће давати готове рецепте, нити ултимативне савете, као што и сам назив говори, не може свако лице да има исте потпетице… Зар не?

Шта ћемо све бити у прилици да сазнамо и научимо из ,,Лица и потпетица”?

-Сигурна сам да ће бити много корисних ствари које ће моћи да се чују и да се виде, али моја основна замисао је да гледаоци уживају у лепоти моде, да се информишу и да добију прегршт идеја, које ће сами моћи да развијају даље.

Шта све представља мода данас? Шта све мода заправо може бити и значити ?

– Мода је далеко превазишла себе. Ми данас када говоримо о моди, не причамо само о гардероби. Причамо о начину живљења, одевања, неговања, говора, избора професије… Поставља се чак и велико питање, да ли оно што желимо од себе да направимо, смо заправо ми или општи тренд? У било ком сегменту.

Како људи разумеју и живе моду у Србији? Шта код нас значи фраза ,,пратити моду”?

-У Србији се мода не живи већ се моди робује. То је основни проблем.

Како вам се чини домаћа дизајнерска и модна сцена? Како се дана Србија позиционира на модној сцени региона и света?

-У Србији има много талентованих и заиста посебних дизајнера али нажалост у Србији не постоји озбиљна платформа која би им омогућила да се покажу, да прикажу оно што знају, умеју и што на концу одлично раде. Надам се да ће емисија “Лице и потпетице” на неки начин помоћи домаћој дизајнерској сцени, да ће то бити једна адекватна платформа за приказ домаћег дизајна. што се тиче света, наши дизајнери ће пре бити препознати “тамо негде”, јер свет иако претрпан развијеном модном индустријом не престаје да трага за новим, другачијим… Многи наши млади дизајнери су били контактирани од стране стилиста светских звезда. Наша мањкавост је та,што тек када наш дизајн буде препознат негде у свету, онда почнемо да га ценимо, као да смо изгубили ону моћ препознавања…

Како у време униформисаности изградити лични стил?

-Ослободити се стега, избрисати реченице попут “must have” И “уколико желите да будете ин”. Цитираћу Коко Шанел : “Уколико желите да будете неодољиви, морате бити другачији.”

Одакле данас црпети инспирацију, где је тражити?

-Инспирација има једно јединствено упориште, а оно је у нама самима. На свакој особи се непогрешиво види, одакле је инспирација дошла, зато и постоје људи који умеју да носе и они који поред свих пара овог света то никада неће умети… Стога, загледајте се у себе!

Које су познате личности у Србији данас ,,личности од стила”?

-Жао ми је што небих могла никог посебног да истакнем, као што бих могла за време старе Југославије да кажем Јосипа Лисац, Сладјана Милошевић… Данас ми све делује превише обично или као лош покушај нечега што је могло да испадне добро али ипак није. Ако говоримо пак о мери и укусу , о складу лица, тела, духа и гардеробе, онда би то свакако биле Маја Николић (Јапундза), Оливера Ковачевић, Северина. То су три различита типа жена, које умеју добро да носе и граде свој стил.

2.jpg

Радили сте као стилиста – каква су била ваша искуства са културом облачења на телевизији?

– Свест људи је најтеже променити. Одвојити личну презентацију од онога шта програмска форма захтева, то је био мукотрпан посао… Честе су биле ситуације да дате водитељки да обуче сукњу до испод колена а да се појави на екрану са истом сукњом али дигнутом на пола бутине, испратите је са благом шминком а од шминкернице до студија шминка се волшебно појачала… Ја сам то дефинисала као несигурности недовољно знање за посао којим се бавите, јер што су људи бољи у свом послу они су и сигурнији, са њима је лако радити, са њима важи оно правило ,,ради и пусти да раде”.

Колико домаће телевизијске куће данас имају да понуде од програма који се односи на моду?

– Недовољно. Моду пратимо само кроз приче познатих личности, завирујемо у њихове ормаре и ципеларнике,као да ствараоци моде у овој земљии не постоје.Ако желите да се за вас чује, морате бити или део естраде или то морате да платите… Погрешан приступ.

Како баласирати између забавног и квалитетног садржаја у телевизијском програм овог жанра?

– Ово питање је логична последица онога што нам се дешава последњих година, а то је да забава више не подразумева квалитет. А то није тачно. Поносна сам што радим за кућу која и даље држи до тога и која је једина задржала обавезу да тако и буде. Мислим да су телевизијске куће потцениле гледаоце.Људи у Србији траже квалитет али им се он не нуди. Када га добију, као што је РТС показао својим новогодишњим програмом, гледаност је непобедива. ,,Лице и потпетице” ће такодје бити емисија тог типа, забавна, едукативна И квалитетна. Имаћемо различите госте, биће што се каже и “забавњака” И “народњака”, али нису гости ти који одређују квалитет програма већ аутори, ми смо ти који водимо и управљамо програмом и одређујемо у ком правцу ће се он развијати.