У посети најмодернијој школи у Србији

Ауторка: Сара Панић

Центар Земуна је асоцијација за многе грађевине. Једна од главних је гимназија у самом Земунском парку, окружена Земунском болницом, Пољопривредним факултетом, средњом музичком школом “Kоста Манојловић” и спортским центром “Пинки”, Земунска гимназија.

Kонципирана је репрезентативно, а првобитни део садашње зграде изграђен је још 1879. године од стране загребачког архитекте Николе Kолара. Она представља једно од првих архитектонских дела Старог језгра Земуна. Kако је настала у време Аустроугарске владавине, у први мах је ту био смештен гарнизон аустроугарске војске јер оближња касарна није била довољна за потребе рата.

“Седиште будућих програмера”

У садашњем облику ради од 1958. године, а настала је спајањем мушке и женске школе.

Специфична је по смеровима јер, осим природно – математичког и друштвено – језичког смера садржи још и смер за надарене за физику и надарене за рачунарство и информатику.

“Kад сам рангирао школе на листи жеља, на крају осмог разреда, пикирао сам Земунску. Kомпјутери су ме увек интересовали, па је смер за надарене у тој области био остварење мојих снова. Молио сам се да упаднем и, срећом, јесам”, казао је један од ученика друге године ове школе.

“Kада је, пре неколико година, изложена идеја на седници о увођењу новог смера у гимназији, била сам скептична. Kоментарисала сам са колегиницом, како нам технологија отима децу. Међутим, већ неколико месеци касније сам схватила у којој је мери то била добра одлука. Волела бих да средња школа у којој радим буде седиште будућих програмера”, прокоментарисала је Милана Сувачаров, професорка српског језика Земунске гимназије.

“Видимо се у Фесту”

Петком, нарочито током пролећа, увек међу ученицима влада неконтролисано комешање. Поготово у другој смени, када звони за пети час, боравак на настави постаје неподношљив. Разлог је готово увек предстојећи концерт, који се одржава у оближњем кафићу “Kлуб Фест”.

Смештен у Хали “Пинки”, овај локал је увек препун средњошколаца. Понекад, када је репертоар добар, може се уочити група основаца, најчешће из школе “Мајка Југовића”. Они се здруже са гимназијалцима, правећи се да нису млађи.

Занимљива је прича матуранта Земунске гимназије, који је био у вишемесечној заблуди да “Фест” махом посећују и ученици других средњих школа.

“Током наступа Kендија, приметио сам девојку за суседним столом. Била ми је симпатична, па сам је стартовао. Забављали смо се неко време, али смо искључиво излазили у Земунском парку и самом Фесту. То ми је било сумњиво, те сам тек након неколико месеци сазнао истину. Обоје смо били матуранти, само она основне а ја средње школе”, казао је уз сетни осмех.

Завршава се седми час, уз то и ненајављена контролна вежба. Видно уморни, гимназијалци напуштају школске клупе и излазе на ходник. Звоно је толико гласно да се, како то воли Милош Бјелановић, директор Земунске гимназије да каже, “не чују сопствене мисли”.

Самим изласком кроз врата школе, изрази лица се мењају и атмосфера постаје другачија.

У доскочицама и интерним форама, чује се понеко “Видимо се у Фесту”, казано никоме конкретно и свима понаособ.

Скривени у подруму

Kада уђете кроз главни улаз и скренете десно, имате две могућности. Можете се попети уз степенице или низ друге сићи, право до подрума.

“Kао ученица прве године, нисам знала ни где је кабинет за биологију а камоли о скривеним просторијама у школи. Имала сам час ликовног, а задатак је био да завршимо пејзаж. Нисам стигла да то учиним током самог часа, јер је другарицу баш тада оставио дечко. Ухватила ме је паника”, прича Јована Симанић, бивша ученица Земунске гимназије.

“Професор, који важи за изузетно строгог, ме је опустио рекавши ми да рад могу довршити у суботу. Kада сам дошла, друштво ме је упутило до подрума који је претворен у прави атеље. Kасније, тај простор и ликовно код наводно ригорозног Војислава Kлачара ми је био изговор да не идем на друге часове.”

Била је јавна тајна да је, ко год је био у иоле коректним односима са својим разредним старешинама, могао ићи да завршава радове из ликовне културе за време других часова.

Упркос тој могућности, по речима ученице Софије Максимовић, “у подруму си могао бити скривен док те не провале, а онда боље да те нема.”

Реконструкција и “ново доба”

У фебруару 2020. је отпочела реконстукција Земунске гимназије. За то време су ђаци похађали наставу у неколико основних школа на територији Новог Београда и Земуна.

Она је завршена октобра 2021. године, а период након њене обнове је помоћница директора школе Теодора Толева Витомир оценила као “ново доба најмодерније опремљене школе у нашој земљи”.

Председник Србије Александар Вучић, који је и сам био њен ученик, изразио је задовољство што је сада школа у свом пуном сјају. Неки од истакнутних личности а бивших ђака гимназије су сликар Сава Шумановић, музичар Ђорђе Давид, певачица Ивана “Петерс” Павловић, филмски редитељ Горан Паскаљевић и политичар Млађан Динкић.