У духу уличне уметности

Од цртежа на пећинским зидовима, па до оних најсавременијих уличних натписа и мурала познати под називом графити, илуструју слику одређеног друштва.

Оно што нам говоре зидови једног града чини креативни израз како појединца, тако и колективног менталитета.

Улична уметност осликава дух времена, она својим шаренилом разбија монотоност града и његовог сивила.

Београд без свих његових шара и ожиљака био би тек збир немих улица које без имало шарма чини град успаваним и досадним.

Графити као улично дело свих креативаца покрећу разне дискусије о томе зашто су нам они битни, зашто их неко сматра вандализмом, а неки уметношћу. Зидови исписани словима који боду очи, насликани бојама који заслепљују, или шире мржњу или откривају најлепше београдске приче. Мишљења су подељена, било како било, графити су неизбежни. На срећу оних који их не воле, нестају пред рушењем зидова, љуштењем фарбе, а оних који их обожавају, постају вечни и сачувани од заборава- фотографијама. Данас пребукирани сајтови о графитима, блогови и фејсбук странице чувају успомену на заборављене графите или оне уништене руком њихових противника. Тако комерцијализацијом графита, експанзијом фотоапарата и савремених телефона, сви ти цртежи постају неизоставни део свакодневног живота и културе. Одређени наилазе на неодобравање само зато што крше правила и нарушавају норме лепог изражавања. Такви цртежи каљају изглед града, а његови аутори не заслужују своје место у мноштву других квалитетних и прихваћених.

Добар цртеж, па макар он био на улици, привући ће сваког ко прође поред њега, вероватно ће застати и својим упитним погледом бити заинтригиран, или ће након кратког чуђења наставити даље својим путем. Док су они и даље упечатљиви, град је живљи и урбанији.

Досадни билборди, неупадљиве рекламе и рушевине у центру Београда никада неће бити интересантни све док у нама не пробуде позитивна осећања попут среће и живота која нам пружи занимљив цртеж пун боја, слика и цитата.

Графит је порука намењена граду, драгој особи, славној личности и љубави. То су поруке радости, славе, победе, али и туге, губитка.

Сваки уметник гради свој препознатљив стил и уколико дубље анализирамо графит, можда ћемо схватити да смо баш ми ти којима је порука намењена. Графити као потреба за комуникацијом има циљ да повеже људе који ће се поистоветити са оним што графит нуди. Он пружа глобално повезивање, тако је цртеж глумца Робина Вилијамса у Карађорђевој улици у Београду обишао свет великом брзином преко друштвених мрежа, али и новинских агенција. За глобално повезивање су заслужне изложбе, али и бројни фестивали који повезују домаће и стране уметнике.

Графити као најслободнији вид уметности нуди бесплатно разгледање, изложбе које се баве графитима не захтевају куповину карата, довољно је само да се прошетамо градом уколико нас ова уметност привлачи.

„Street art Belgrade“ је књига за све љубитеље графита у којој се налазе преко 500 фотографија, документ времена- скраћен преглед и историјат шаролике београдске уличне уметности, али и радова који се баве критиком друштва.

Иако неки градови не дозвољавају презентовање уметности на овај начин, ипак многи ово сматрају легалним начином да улични уметници изразе свој потенцијал у посебним градским квартовима.

Неки од најпопуларнијих градова који негују дух ове врсте уметности су Топиел улица у Варшави у Пољској која обезбеђује огроман зидни простор за уличне уметнике који не страхују од локалних полицајаца, Теснов у Прагу, Квинс у Њујорку, Париз, Цирих, и наравно Амстердам. Холандски уметници који себе групно називају „чета“ својим радовима посебно доприносе урбаности града. А једна уметничка група из Берлина коју чине жене допринела је уличној женској уметности. Разним графитима су објасниле пролазницима шта мисле о мушким пословима и тако искритиковале лов и убијање животиња.

Још почетком прошлог века, авангардни уметници су инсистирали да уметност буде доступна у сваком тренутку. Главна парола им је била „ Уметност на улицу“ и заиста су постигли ефекат. И дан данас, ова уметничка форма је заступљена на познатим градским улицама.

Улична уметност је све популарнија и све присутнија, поготово у већим градовима који доприносе слободи уметничког изражавања.