Студентски радови

Свуда пођи, кући дођи

31. јануар 2022.
Журналист

Аутор: Живан Симић

Он није само најбољи тренер у Европи који је широкој кошаркашкој публици познат по својим маестралним тактичким замислима и мозгалицама, тренер који је чак девет пута био првак “Старог континента”. Он је и човек који је имао срећу да кошарку учи од Драгана Kићановића, професора Аце Николића и Дуде Ивковића.

Жељко Обрадовић

Не сме се изоставити ни симболичност града Чачка, вероватно најкошаркашкијег града бивше Југославије и данашње Србије. Жељко је, попут осталих кошаркашких величина из тог краја, сазревао у дворани крај Мораве играјући кошарку за Борац и угледајући се на суграђане Kићановића и Мишовића.

Играчку каријеру је после четири године проведене у Борцу одлучио да настави у београдском Партизану за који је са великим успехом наступао на позицији организатора игре све до 1991.
године, тачније пуних седам година. Сплетом околности крајем те сезоне се нашао у ситуацији да у тридесетпрвој години стане поред клупе београдских “црно-белих” остварујући свој сан
прешавши у тренерске воде. Многи су у то време овакав потез видели као преурањен, али превелика жеља за тренерским послом, праћена одређеном дозом среће, довела је до тога да
Жељков Партизан као најмлађа екипа у историји европских такмичења, вођена дебитантом и најмлађим тренером, успе да на крају подигне трофеј европског првака. Након тога следи
одлазак у Шпанију, Италију, Грчку и на крају Турску, где је као главни тренер предводио неке од највећих спортских организација у Европи и успевајући да се још осам пута попне на “кров
Европе”.

Kада би хронолошки поставили и посматрали тренерски рад виртуоза из Чачка, могли бисмо веома лако уочити његову способност за препознавање и самим тим једноставно привикавање новим кошаркашким токовима. Његов рад симболично је отпочет учењем кроз рад са највећима, али га је он сопственом филозофијом учинио специфичним и подигао на ниво који до сада није забележен.

Поред велике посвећености тактици и схватању кошаркашке еволуције кроз време, у његовом раду од изузетне важности јесте и одабир самих појединаца који ће чинити његове тренерске сараднике, али и саме и играче. Често је говорио да играча и члана тима никада није доводио насумично, него је поред скаутинга кошаркашких способности велику улогу представљала и анализа појединца као личности и шта они као такви могу донети тиму.

Иако већ пола века инфициран кошаркашком грозницом где је као професионални играч и тренер освојио готово све на клупском и репрезентативном нивоу, успевајући да постане једини човек који је био првак света и као играч и као тренер, многи су очекивали да ће након одласка из Турске у шездесетој години отићи у заслужену пензију. Ипак, срце је хтело другачије. У лето 2021. Жељко се вратио у свој Партизан желећи, како каже, да му врати стару славу али и да му се одужи за то што му је управо Партизан отворио врата тренерској каријери и омогућио да постане оно што је данас- најбољи европски тренер свих времена.