Можда је боље разликовати пацијенте у болничким креветима и оне ван домашаја белих мантила. Први радо пристају на разговор,на молбу лекара,спремни су да говоре о корупцији,али колико искрено? Друге је теже приволети на разговор али су много конкретнији и, чини се, слободнији у разговору. Неколицина њих која пристане на разговор не позивајући се на то како је тема тешка, „немају ништа паметно да кажу“, или „имају преча посла“, описују своја искуства са лекарима не тако позитивно као први. Мало су огорчени, мало бесни и не налазе оправдања. Ван болнице и доктори су само обични смртници. Овде им се не прашта изнуђивање, уцене и сурово понашање. На њиховим непоштовање одговара се истим. Нема последица по њихову искреност.
Пацијенти у боличким креветима чији је живот у рукама лекара су друга прича. Неће вам рећи ниједну ружну реч о лекарима, бар не из свог искуства. Наравно, сви су они негде чули за оне који узимају мито. Ни они од преко седамдесет година неће вам рећи да се то њима догодило. Изричито се ограђују од тога бацајући повремено поглед ка вратима болничке собе. Њихови пријатељи, познаници, родбина су били жртве корупције лекара, али они не. Бели мантили су нешто као симбол анђела.
Страхопоштовање или нешто друго. Њихов однос са овим надчовечанским бићима је скоро улизивачки, зазирући. Радо причају о безакоњу у земљи, корупцији на све стране и наглашавају да је то прузроковало корупцију у здравству. Изгледа да није само корупција оно што је стигло од „политичке елите“ већ и атмосфера популизма, хијерархијски односи у друштву, слом друштвених вредности. Огорченост је осећање које спаја пацијенте и лекаре, затвореност и чврст став да се о неким стварима треба ћутати. Лекари не говоре о својим корумпираним колегама, пацијенти о својим корумпираним лекарима. Све личи на маскенбал. Једино у чему се могу поистоветити је осећај да сами себе угњетавају. Правда је за малу децу, а увек лоше пролазе они који је траже. Таква је Србија у њиховим очима. Могу се поистоветити са лекарима, као обичним људима који такође од некога зависе , које ова иста Србија доводи до руба егзистенције. Популизам је поробио многе друштвене односе.
Последњи радови
Студентски радови25. јануар 2017.Сабета-ледено градилиште за боље сутра
Наука и уметност25. јануар 2017.“Музика је за мене све и она нема краја“
Наука и уметност19. јануар 2017.„Тешко је јер тебе мора да боли“
Студентски радови18. јануар 2017.“Ринтала сам тридесет година а данас живим као подстанар”