Млади модни дизајнер Стеван Синђелић говори о својој првој самосталној ревији и животу у свету моде у Србији.
Стеван Синђелић је рођен у Београду 1992. године, дипломирао је дизајн текстила и одеће у предроку и специјализирао за модног менаџера. Дебитантску ревију остварио је на 24. Fashion Selection-у, а осим бављења модом, ради мурале и води радионице репарирања рециклираног материјала. Нову колекцију са називом „Rock Glam“ представио је 17. новембра у Београду, што је уједно била и његова прва самостална ревија.
• Како је дошло до тога да се одлучите за модни дизајн?
Све је почело још у основној школи. Волео сам да цртам, мада не моделе – цртао сам апстракцију и мртву природу. Из тог цртања се у међувремену развио осећај за дизајнирање одеће. Вероватно је одатле и настала ова прва колекција у апстрактном рељефу. Одувек сам гледао шта ћу да обучем, али другачијих комада одеће није било, па сам почео сам да комбинујем гардеробу. Играо сам се са дезенима и кројевима. Нисам имао подршку, јер је породица, која ми највише значи, била свесна да мода у Србији није добра инвестиција за живот. Ипак, нико ме није ни спутавао, јер су и породица, и моја професорка цртања видели да имам таленат.
• Одакле је потекла инспирација за Вашу прву самосталну ревију?
Рад сам наставио од студентске ревије где ми је инспирација био Њујорк и улична мода, а сама идеја за ову колекцију је настала још прошле године, од специфичног материјала који је у рељефу црне боје – а црна боја је у вези са рок музиком. Истина, нисам у фазону „само рок“, слушам баш све, али сам одувек хтео да будем помало лош, па су досадашње колекције баш то показивале, оно што ми мало недостаје. У том периоду су настале скице мушке колекције, а инспирацију која је претекла сам усмерио ка женским моделима и колекцију допунио креацијама које су између рока и гламура. Колекција је намењена широком спектру људи који воле другачије, а носиве ствари. Верујем да сваки необичнији комад одеће можете изнети адекватно уз одговарајућу комбинацију.
• Какви су утисци до сада?
Реакције су за сада веома позитивне. Мени лично највише значи коментар да сам колекцију направио носивом, а опет модерном и са неким својим печатом.
• Шта Ваша ревија поручује публици?
Желим да мој бренд носе сви и да се у њему осећају специјално, као да је дизајниран само за њих. Сваком комаду одеће сам посветио посебну пажњу и пазио на сваки детаљ, зато је специфична на неки начин. Желим да све буде савршено – што и успевам, јер су особе око мене које ми помажу посвећене исто колико и ја сâм. Иако слоган за сада не постоји, порука је јасна – уз креативност можете увек бити запажени.
• Постоји ли неко у модној индустрији ко Вас инспирише и зашто?
С обзиром на то да радим са Батом Спасојевићем већ три године, сигурно да је његов рад утицао на мене, али ипак имам неки свој став и укус према моди. Поред њега сам се усавршио и стекао своју личност у свету моде. Научио сам да у моди мораш бити детаљан и пазити на сваку ситницу да би модел био савршен у сваком смислу. Осим њега, изузетно волим компанију Diesel, као и Pillip Plein-a, који такође дизајнира колекције за мушкарце и жене са том дозом рока, моћи, снаге и грубости.
• Како балансирате креативност са комерцијализмом?
Можда сам пронашао баланс баш у томе што желим да моја колекција буде носива за свакога ко жели да изгледа специфично у сваком моменту. Свакоме од нас је продаја циљ, али такође и усавршавање модних комада.
• Где видите себе у будућности и који су Ваши следећи кораци?
Желим да се видим на некој горњој лествици у модној индустрији, али о томе можемо разговарати за коју годину, ако се ти моји снови остваре. С обзиром на то да сам по струци и специјалиста струковни инжењер менаџмента, имам жељу и да напредујем у свом садашњем послу у компанији Zara и да се докажем као будући модни менаџер. Трудићу се да на том пољу што пре успем, јер ми се он такође свиђа.
• Како изгледа српско тржиште за развој младих дизајнера из Вашег угла?
Немам баш добро искуство. Ову ревију сам сâм исфинансифао од своје скромне плате, јер ниједна компанија у Србији, а било их је много које сам контактирао, није била вољна да помогне младом дизајнеру. Ипак, снагом воље и љубави према свом послу, дизајну и захваљујући људима око себе, који су ми давали подршку и љубав, успео сам да одем до краја. Имао сам тим људи који није марио за материјалним добитком, тако да сам уз помоћ њих и урадио све ово. Због тога сматрам да оно што људи у Србији имају може много помоћи у оваквим моментима.
