Интервју недеље

Лицемеран став друштва према алкохолу

29. новембар 2015.
Милена Рашић

Људи су врло благонаклони према онима који пију приликом излазака и славља, а врло строги према људима који имају проблем. Зато је циљ да младе научимо шта се може десити ако возе у пијаном стању или праве друге врсте инцидената под утицајем алкохола.

Последња истраживања показују да је 90 процената малолетника у Србији пробало алкохолно пиће и то углавном у кругу породице. Стручњаци, међу којима је и доктор Александар Вујошевић, указују на чињеницу да је опијање постало саставни део излазака и дружења, те је граница између злоупотребе алкохола и младалачког експериментисања са истим све нејаснија.

 

Како коментаришете податке да је Србија водећа држава у региону по броју младих који конзумирају алкохол?

Ја се, лично, на основу свог искуства не бих сагласио са том констатацијом. Ми смо са четвртог места пали на дванаесто. На основу мојих запажања и контаката са колегама из Хрватске и Босне закључујем да су то минималне разлике, зато што је алкохол присутан од давних дана, лако је доступан, јефтин је и не постоји морална осуда ако неко пије.

Због чега се број младих који конзумирају алкохол повећао у последњих двадесет година?

Стрес под којим већ дуго времена живимо је један од окидача за појаву претеране конзумације алкохола. Код младих је то првенствено жеља за доказивањем и мањак препознавања правих квалитета, што их наводи да се самопотврђују у погрешним стварима. Ако можеш највише да попијеш у друштву онда је то не само плус код друштва, него и код девојака, и тога је увек било. Али, проблем је то што се данас ништа не опажа критички, ни однос младих према себи, ни према родитељима, па ни према алкохолу. Све је отишло у крајност и мислим да је то последица немаштине. Из сиромаштва се даље рађа демотивисаност за рад и учење и то је саставни део система у ком живимо и радимо. Нико није одрастао, а да се није барем једном напио, али ово што се данас дешава је нешто сасвим друго.

Да ли су адолесценти који потичу из породица које имају проблема са злоупотребом алкохола подложнији за стварање зависности?

У настајању алкохолизма увек имамо три ствари: човека, средину и алкохол као супстанцу. Човек се не рађа као зависник, он то постаје. На то утиче велики број фактора, али многи доктори сматрају да то у каквој сте породици одрастали може пресудити. На пример, често од пацијената чујемо да замерају родитељу који пије, а онда изаберу партнера са истим проблемом. Постоји лицемеран став друштва према алкохолу. Људи су врло благонаклони према онима који пију приликом излазака и славља, а врло строги према људима који имају проблем. Ти људи су изопштени из друштва, нико их не жели у својој близини и нико не жели да им помогне. Млади људи када почињу да конзумирају алкохол не размишљају шта носи та потенцијална опасност и не схватају да не морају бити зависници да би им алкохол нанео штету. Скоро да нема ни једне трагедије попут туча. убистава и саобраћајних несрећа, а да се алкохол није умешао.

Да ли на став младог човека према алкохолу више утиче породица или пријатељи?

Уобичајено је да када имате 15, 16 година друштво има највћи утицај. Савети породице се потискују и то је тако до двадесетих година, када се њен утицај поново враћа. Родитељ се у адолесцентском периоду доживљава као неко чија је улога да забрањује и он у тим годинама представља непријатеља. Тада је за родитеље важно да се едукују, а то важи и за педагоге, просветне раднике и све остале који имају контакт са младим људима. Велики проблем су и рекламе у којима сви наздрављају, и млади човек не може да одоли, а да не проба. То је проблем друштва који се мора решити, а за који се сматра да се неће решити у скорије време тазо што је новац у питању.

На који начин се, поред едукације родитеља и наставника, може изградити здрав став тинејџера према алкохолу?

Сматрам да се у основне школе мора увести здравствено образовање у којем ће се учити о штетним последицама алкохола. Истраживања показују да се став према алкохолу формира у 13. години живота и то је период када треба учити децу о последицама пијанства. Мора постојати стална едукација младих, али на начин који допире до њих. То неће дати моменталне резултате јер свакој едукацији треба времена да заживи, али за седам година би се могли видети први резултати. Наравно, мислим да никад нећемо успети да елиминишемо алкохол из њихових живота. Циљ је да младе научимо шта може да се деси ако возе у пијаном стању или праве друге  врсте инцидената. Да би савладали непријатеља најпре морају да га добро упознају.

Зашто закон о забрањеној продаји алкохола даје тако слабе резултате?

Код нас не постоји стриктна контрола која ће контролисати да ли се закон поштује или не. Интересантно је да ми у теорији имамо добар и јасан закон, међутим не постоји сплав, кафић или кафана који неће продати пиће малолетнику. Ми не можемо дозволити неком од 16 година да се брине о себи, зато што он то не може. Зато доктори стално апелују на све државне структуре да заштите младе од њих самих. Треба чешће обилазити објекте и кажњавати власнике, зато што је казна овде једини начин. То, наравно, неће искључити алкохол из свакодневог живота, али ће знатно смањити број оних који пију.