СЛОНЧЕ - ЦАР ЗИДОВА

СЛОНЧЕ – ЦАР ЗИДОВА

Данијел Стојановић звани Слонче живи од цепања дрва, помагања при селидбама и осталих тешких послова. А кад се распишу избори, он постаје цар зидова. Онај ко не жели проблеме у предизборној кампањи, мора њему да се обрати.

Омладинци који би хтели да почну политичку каријеру плакатирањем страначких материјала, у Лесковцу једноставно немају шансу. Наравно, многи су покушали. Међутим, ову врсту страначког активизма у старту зауставља и узима под своје Данијел Стојановић звани Слонче. Он професионално лепи плакате, постере, и друге производе од папира. Ради за све странке, власт и опозицију, спортске организације и културне установе, савез бораца и монархистички покрет. Велики постер наплаћује дванаест динара по комаду а мање четири до шест. У сваком тренутку зна где му се који плакат налази а оне које други залепе једноставно прелепи резервним папирима – није важно из које године. Наручилац, ма које боје био, увек је сигуран да ће му плакати бити видљиви бар два дана. Наравно, уколико се обрати на праву адресу.

– Долазе људи, не питају за цену. Сад сам за опозицију лепио плакате против градоначелника. То су ови што не воле радикале и причају како би СПС требало да пређе код њих ако хоћемо да свима у Лесковцу буде супер. Прошли пут, кад су били избори, лепио сам за све и увек сам тако радио. Не правим питање. Радикалима сам поставио неких 400 -500 плаката, демократе увек наручују нешто више, Веља и Тома покушавају да их прате а социјалисти – тек да се зашарени.
Наравно, ја их лепо распоредим, да нико не буде оштећен. Једно вече жути, друго плави. У Лесковцу има места за 1000-1500 плаката. Највише користим зидове који годинама за то служе а добри су и запуштени излози. Има их у центру колико хоћете. У сваком случају, водим рачуна да муштерије буду задовољне а кад се неко сети да лепи на своју руку, покријем га за пола сата. Не дозвољавам да се ради мимо плана и да моји наручиоци буду оштећени, објашњава Слонче радујући се пролећној предизборној кампањи.

За професију плакат мајстора Слонче се сам изборио. Годинама је проводио ноћи са кофом и четком, по мразу и врућини, од поноћи до првих петлова. Некад је било опасно јер га је полиција често приводила и одузимала му пропагандни материјал а једном приликом, крајем 1999. године, кад је лепио за “Отпор“, пало је и неколико шамара у полицијској станици, без обзира што је те ноћи био у друштву свог старијег, тада петогодишњег сина Александра. Није га вадило ни то што је претходних дана лепио за СПС, као и за остале странке, наравно – за све по истом ценовнику. Што се плаћања тиче, сви су му остали у лепој успомени.

– Сад је све другачије. Демократија цвета. Што више странака и невладиних организација, то боље. Некима су избори досадили а ја бих волео да буду сваки месец. Само не ваља кад праве коалиције, одмах пада цена. Али, не лепим ја само у Лесковцу. Ишао сам послом и за Београд, Ниш, Прешево, Бујановац, Медвеђу, Лебане … Дођу по мене колима, одвезу ме, врате у заказано време. Све код мене функционише како треба. Радићу док има људи и избора. Кад се уморим, наследиће ме синови, петнаестогодишњи Александар и годину дана млађи Душан, каже Слонче, објашњавајући да од плакатирања може да се живи, само се треба изборити за тржиште и радити поштено.

Једном се Слончету десило да не одради посао како треба. Плакате који су најављивали догађај, залепио је два дана касније јер је заборавио датум. Ипак, жао му је било да се баце. Од сваког лепљења оставља по пет комада. Жеља му је да једног дана направи изложбу.

Пре неколико година један политичар је заборавио да Слончету плати одмах по завршеном послу. Плакат мајстор се наљутио и прелепио најаву митинга, плакатима супротстављене странке. Они који се у странкама баве организацијом предизборне кампање, хвале Слончета да је врло ефикасан уколико му се не плати унапред. Уколико га не ангажују, он њихове плакате једноставно прелепи.

– Јесте! Уколико позову мене, нема проблема. За сваки плакат ћу да пронађем место. Лепим их високо, чак и у три реда!

У Лесковцу, као и свуда у Србији, народ се одмара од избора. И док други одмарају, Слонче од позног лета и ране јесени живи цепајући дрва. По кубном метру иде 150 динара. За уношење колико даш. Ради и селидбе, али мање. У сваком случају, објашњава Слонче, свуда је важна професионалност у послу.