Рестаурација аутобуса из филма „Ко то тамо пева“

Рестаурација аутобуса из чувеног филма „Ко то тамо пева“, који је по сценарију Душана Ковачевића режирао Слободан Шијан, почела је у простору загребачког „Јадран филма“.

После враћања у његово првобитно стање, у каквом је био за време снимања 1980. године, планирана је турнеја по бившим југословенским републикама.

Према речима Винка Грубишића из „Јадран филма“, носиоца пројекта, за „мерцедесов“ аутобус из четрдесетих година прошлог века постоји велико интересовање јавности, али и инвеститора за рестаурацију, изнајмљивање и турнеју.

Грубишић истиче да би турнеја могла да почне на крају летње сезоне и да ће у томе учествовати велика имена из Хрватске и суседних земаља.

Грубишић наглашава да има оних који желе да купе ово возило, али у „Јадран филму“ аутобус са натписом „Крстић и син“ сматрају „породичним сребром“.

После рестаурације и добијање регистрације по посебним условима, аутобус ће се појавити на загребачким улицама.

Упитан да ли ће расписати конкурс за возача, наследника легендарног Мишка, кога је у филму тумачио Александар Берчек, Грубишић истиче да се и то разматра.

Симболички речено, последњих двадесетак година неко нас и вози завезаних очију – поручује Грубишић.

Филм „Ко то тамо пева“ је комедија апсурда из 1980. године, а настао је по истоименој драми Душана Ковачевића коју је написао у студентским данима као једно од својих првих дела.

Инспирацију за драму „Ко то тамо пева“ Ковачевић је пронашао у истинитом догађају о коме је прочитао у новинама.

То је вишеслојна прича о трагикомичним незгодама путника у дотрајалом аутобусу који у освит рата 1941. из српске провинције вози према Београду, али и скривена алегорија о малограђанском лицемерју у тренуцима друштвене кризе.

Филм у којем су, између осталих, глумили легендарни Павле Вуисић, Данило Бата Стојковић, Драган Николић, Неда Арнерић, с временом је стекао репутацију једног од најбољих филмова бивше СФРЈ, а често га називају и „филмом са одложеним дејством“. 

Редитељ Слободан Шијан више пута је упозоравао да после 35 година од настанка филма, данас у Србији не постоји ниједна ваљана копија за његово приказивање у биоскопу.