„Гардијан“ о Данилу Кишу као мајстору кратке приче

Данило Киш

Лондонски лист „Гардијан“ је у својој културној рубрици објавио текст у ком се читаоци позивају да обавезно прочитају збирку прича „Енциклопедија мртвих“ Данила Киша.

„Претпостављам да је Данило Киш донекле желео да се нашали када је написао ову збирку приповедака, своју последњу збирку. Књига има свега 166 страна, а насловна новела само 24“, наводи књижевни критичар Николас Лезард, истичући да је у питању „једна од најдирљивијих прича коју је икада прочитао“.

„То је сведочење како о снази тако и о слабости књижевности и људске меморије. И елегија и вапај немоћи, који одјекују у више димензија“, истиче Лезард, напомињући да је „једини услов за упис у ‘Енциклопедију мртвих’ тај да се име оног који је у њу уврштен не налази ни у једној другој енциклопедији“.

„То је дубоко демократски приступ, и само је неко суштински демократског духа, неко ко би умео да препозна – не само теоријски или апстрактно, важност сваког појединца, могао доћи до једне овакве замисли“, сматра Лезард.

По њему је смисао књиге за егалитаризам такав да они који су већ оставили свој траг у историји, или мисле да то јесу, немају потребу да буду у њу укључени.

Из овог се, напомиње Лезард, може схватити Кишово поимање историје, али и шта су људи који су стварали историју мислили о њему.

Кратко се осврћући на његове корене, уз напомену да Кишов отац потиче из истог града као и преци Леополда Блума, чувеног јунака из „Уликса“ Џејмса Џојса, „Гардијанов“ критичар наводи да Киша никада није било могуће сврстати политички или на основу националне припадности, већ искључиво према његовој посвећености слободи.

Лезард одаје посебно признање издавачкој кући „Пингвин“ што је Киша и његову збирку приповедака вратила читаоцима.

Иако доста тога дугује аргентинском писцу Хорхеу Луису Борхесу, Киш је поседовао неку „већу топлину, неко веће разумевање за људску патњу. Један је од оних писаца за које осећате да је на вашој страни“, напомиње Лезард.

„Киш је био један од највећих у свом веку, не само да је био оригиналан већи и саосећајан ум, кадар, о чему ова збирка сведочи, да приповетки удахне нови живот. Укратко, не могу довољно да препоручим ову књигу или вас уверим да је прочитате“, закључује Лезард.