Репортажа о Венецији: Краљица Јадрана

Ако сте икада желели да побегнете од звука мотора, сирена које се оглашавају на свако заустављање на пешачком прелазу било ког превозног средства, те нервозе и брзине која је присутна у Београду, а при том сте љубитељ дугих шетњи и имате кондиције за пешачење и по неколико километара на дан, ово је дефинитивно место које би могли додати на листу градова за посетити.

Први извори описују град као острво чији су становници живели у кућама које личе на “куће морских птица” са њиховим бродовима везаним поред кућа као да су “кућне животиње”. Становништво је било скоро неразвијено у поређењу са осталим градовима, живели су претежно од пецања рибе и производње соли.

Венеција, или како раније носи назив Млеци, град је, пристаниште и једна од најпосећенијих туристичких места у Северозападној Италији. Смештена је на Јадранском мору, са око двеста седамдесет хиљада становника. Венеција је управно средише покрајине Венето и истоименог округа Венеција. Име је добио по племену Венети које је насељавало ово подручје пре његовог освајања од стране старог Рима. Током средњег века била је најважнији град на свету и представљала је највеће трговиште Европе између њеног Запада и Истока. Оно што је чини другачијом и занимљивијом од других градова јесте то што је изграђена на сто осамнаест малих острва у лагуни, на ушћу реке Бренте, са каналима уместо улица по каквим смо навикли да идемо. Дуж тих канала налази се низ цркава и палата прворазредне вредности, који чине јединствен урбани склоп, због чега су Венеција и њени канали проглашени спомеником Светске баштине УНЕСКО-а. Поред надимка поменутог у наслову, Венеција носи још неколико њих, а то су “Невеста мора”, “Град мостова”, “Град воде”, “Серенисима” и тако даље.

Из разлога што се град налази на води, саобраћај у највећем делу и јесте водени, тако да су превозна средства којим се саобраћа гондоле, чамци, мали пароброди и моторни бродови. Јавни градски превоз у Венецији се такође обавља каналима. Користе се бродови који се називају Вапорето. Главна саобраћајница града, артерија Венеције је Канал Гранде који град дели на два дела. То је највећи канал на ком се налази чувени мост Риалто, док око триста осамдесет мањих и већих мостова служи за прелаз преко многих других мањих канала. Поред Риалта, мост који такође окупира већу пажњу јесте Мост уздаха. Многи парови уживају у посматрању истог, нарочито у залазак сунца, али права истина коју он заправо крије није ни мало романтична. Тај мост је саграђен у XВИИ веку са намером повезивања старог затвора, који је смештен у Дуждевој палати, и новог затвора. Шетња тим мостом би представљала последњи поглед на слободу многим затвореницима, што би им мамило тужне уздахе. Један од ретких затвореника, ако не и једини, који је успео да побегне из строго чуваног затвора је, у то време, многима познат заводник Гиацомо Цасанова, по коме и данашњи шармери и срцоломци добијају надимак “казанова”.

Гондоле су једно од главних обележја града, а колико год примамљиво изгледа возити се њима, толико цена баш и није. Да бисте се њом возили, потребно је од 80 до 100 евра, што просечном Србину није лако да приушти. Пошто у гондоли може бити највише шест особа, најбоља опција вам је да се са непознатим људима договорите да заједно пловите, јер је дозвољено да остане иста цена, само да се подели на број људи који ће ићи, или да се организујете са својим пријатељима и тако поделите трошак.

Многе туристичке агенције нуде могућност да посетите Венецију на дан. Многи се питају да ли се то исплати и да ли је могуће. С обзиром на то да се у Венецији налази много музеја, споменика, цркви, мостова, уличица, продавница за шопинг, тешко је обићи баш све за један дан, поготово ако желите детаљније да се посветите свему томе. Али, с друге стране, уколико имате добру кондицију, и уколико ускратите време за шопинг, могуће је посетити већину знаменитости, потребно је да претходно будете добро организовани, информисани и да добро читате мапу.

Од свих историјских уличица пуних прича, од којих је Венеција саткана, главну ипак заузима она најпространија која се налази на главном тргу Светог Марка. Управо се ту налазе и једне од највећих знаменитости које су истовремено и најпосећеније у Венецији, а то су Дуждева палата, Базилика Светог Марка и Торањ са сатом. Дуждева палата је била дом свих изабраних владара Венеције, дуждева, те уједно и политички центар града. Базилика Светог Марка назива се још и “Златна црква”, што ни мало не чуди, јер се у њој налази право благо. Да би сте то видели, морате сатима да чекате у реду и да скупо платите карте за улаз. Још једна црква се посебно издваја, а то је Санта Мариа де ла Салуте. Она је грађанима од велике важности јер представља победу над кугом, која је дуго мучила Венецију и однела стотине хиљада живота. И управо зато је посвећена Богородици здравља. У њој се налазе многобројна дела познатих сликара, а њена лепота опчинила је и инспирисала нашег чувеног песника Лазу Костића, да напише једну од најлепших љубавних песама српске књижевности. Међутим, поред лепоте саме цркве, можете наићи и на непријатности које могу да вас разочарају. Испред улаза у Санта Мариа де ла Салуте можете налетети на бројне просјаке, који вам не дозвољавају да уђете у цркву, уколико им не дате неки новац. Ако то одбијете, упутиће вам непријатан поглед, и ружним тоном ће викати и показивати вам нешто рукама, као да вам прете.

Венеција је сама по себи једно богатство, пре свега, због саме историје њеног настанка, начина настанка, структуре и даљег развоја. Такође, овде се поред блага и вредности које су стваране у самом граду, доносило много вредних ствари и из осталих земаља. Трговина је била јака, толико да су у једном периоду становници ишли свуда по свету трагајући за стварима које би биле од важности граду и његовој изградњи. Тако су се и враћали у град свако са чим је могао, доношени су стубови, слике, накит, све оно што се сматрало вредним. Чак се претпоставља да је стуб крилатог лава који се налази на главном тргу донешен из неке друге земље. Али је временом нашао своју симболику и сада представља симбол самог трга, као и Венеције. Поред тог стуба, налази се још један, на ком се налази статуа Светог Теодора, првог заштитника града.

Венеција је један од најскупљих градова Европе, тако да дужи боравак у граду није за свачији џеп. Бројне познате личности, као и богати људи, често бирају Венецију за место где ће се венчати. Један од таквих примера су тенисерка Ана Ивановић и фудбалер Бастијан Швајнштагер, глумац Џорџ Клуни и адвокатица Амал Аламудин, и тако даље. Када је у питању храна, најскупље ћете проћи на самом тргу, и у локалима који су му у близини, а када се удаљите мало више од трга, може се пронаћи и по који јефтинији локал. Један од савета је да не наседате на сваки осмех и топли поглед који вам упуте промотери многобројних ресторана, поготово не тих на главном тргу. Зато што вам након осмеха и пружених услуга, долази рачун чија ће вам цена скинути осмех с лица.

Италијанска кухиња је позната свуда по свету, а где ће те је најбоље пробати ако не у самој Италији. Љубитељи пасте ће видети драстичну разлику кад пробају „Царбонара“-у, једну од најпознатијих пасти у Венецији, у односу на матичну држву. А када говоримо о слаткишима, као на пример сладоледу, најбоље је посетити Гелато сладолеџиницу, где се нуди велики избор. Иако су сладоледи скупљи, укуси оправдавају сваки цент.

Моменат када град добија потпуно другу слику и ствара другачију атмосферу у истом јесте Карневал, и уколико сте у могућности, резервишите карте за Венецију у овом периоду. Добро позната манифестација, која се дешава једном у току године, а време одржавања зависи од дана када ће бити католички Ускрс. Првог дана венецијанског карневала је церемонија отварања, а следећег дана је реприза те церемоније. Потом следи низ церемонија као што су поворка Марија коју чини 12 младих девојака из Венеције, затим чекање анђела и лет анђела, чекање орла и лет орла. Церемонија затварања карневала у Венецији дешава се последњег дана карневала на Тргу Светог Марка и тада се изводи крунисање Марије. Марија која се тога дана крунише је она девојка из Венеције која је победница такмичења, изабрана за најлепшу Марију тог карневалског издања. Тада се изводи паљење лутака чиме се терају зли духови из града и затим се даље слави све до касних сати. Карневал се завршава звонима и тада је време за званично отпочињање поста. Детаљ који се везује за саму манифестацију су маске, које су од значаја за историју Венеције и њену културу. Праве се у више облика, дезена, од различитог материјала и свака има своју намену. Највише се издваја маска са кљуном, која се првенствено носила као заштита од многих болести које су владале градом, а тек онда као маска за карневал.

Управо су карневалске маске сувенир без кога не смете да се вратите из Венеције. На њих ћете наилазити на сваком углу, тако да не морате много времена потрошити у потрази. На трафикама и мањим продавницама су јефтиније, можете их наћи и за 10 евра, а да не изгледају обично и јефтино, него да баш одишу карневалским духом. Док оне скупље, које прелазе цифру од 100 евра, можете наћи у брендираним продавницама које се баве искључиво прављењем маски, где користе сребрне и златне детаље, као и још неке скупље материјале који утичу на цену.

Ово је јединствен град који морате посетити макар једном у животу. Нема сумнње да ће вас задивити и да ћете пожелети да се вратите поново, јер Венеција никога не оставља равнодушним. Ретко кад имате прилику да видите људе који свакодневно на посао право из куће одлазе гондолама или чамцем, а не пешице или копненим превозним средством. Колико год да је живот у граду сложен, и да милиони туриста стварају гужву, сав тај „хаос“ налази неки склад, и ма колико контрадикторно звучало, све претвара у један склад – у хаотичну венецијанску хармонију.