Многи су одлучили да књигу замене филмовима и серијама. Један од показатеља будућности земље је и то колико и какве књиге читају млади, а гледајући по томе, нашој земљи се не пише добро.
Ромео и Јулија су лик и риба из Вероне који су у шеми, а њихови родитељи се не готиве, док је у Злочину и казни један лик нешто упао у бедак, бануо код богате бакуте на гајбу, рокнуо је, па се све време триповао да га не извали мурија.
На тај начин млади данас препричавају лектире, а колико се вреднује књига у нашем друштву показује случај када су два провалника упала у магацин књижаре Моно и мањана. Украден је један акумулатор и четири гуме, а од 10.000 књига ниједна није ни пипнута, док су два лопова који су током ноћи упали у једну библиотеку у Земуну, однели два решоа, од којих један неисправан, радио уређај и крему за руке.
Књига није више доминантна као некад, када је била важно средство обликовања стила живљења. Према попису становништва из 2002. године, Србија има око милион људи, односно двадесет одсто становништва старијег од петнаест година без основне школе, док је педесет одсто одраслих са основном школом, функционално неписмено. Држава се тада званично обавезала да ће до 2013. године преполовити број неписмених, међутим то се није догодило. И даље има оних који се потписују отиском прста и више од милион оних који упишу, али не заврше основну школу. Млади „мичу уснама док сричу пејџер и плаше се да добију рак од размишљања“, како би рекао Ђорђе Балашевић. Колико су заправо млади удаљени од књига?
ВЕТАР
Читалачка култура младих је на изузетно ниском нивоу. Лектире се читају само под присилом, а онај ученик који каже да му се неко дело свидело, бива исмеван. Како истиче психолог Татјана Релић-Васковић, све полази из куће.
„Родитељи би требало да пруже неки модел, да читају, да децу упућују, али генерално родитељи данас немају довољно времена, због тог темпа и начина живота. Сви јуре за послом, мало су посвећени деци и деца те неке навике из куће нису понела“, сматра Релић-Васковић.
Управо је то време у ком данас млади живе, време развоја технологије. За куповину књига није више потребно да се оде до књижаре, све се може обавити на интернету, а захваљујући бројим сајтовима, књиге се могу скидати потпуно бесплатно. Пре три године у Паризу, покренута је Светска дигитална бибилиотека, интернет портал који представља јединствен културни материјал библиотека и архива из целога света.
Народна библиотека Србије се међу првима прикључила пројекту. Онлајн верзије књига су еколошке и када би све књиге прешле у електорнску верзију, чували би се ионако ограничени природни ресурси. Ипак, традиционалисти одбијају такав начин читања. Тај технолошки развитак има своје позитивне особине, али је углавном негативан, зато што га људи чине таквим, сматра професор српског језика, Бобан Додић. Он истиче да је једна од најгорих ствари која може да се деси, управо прелазак целокупне литературе у онлајн верзију.
„Књигу треба да осетиш као што осећаш човека. Као што девојку треба да додирнеш, тако и књигу треба да додирнеш. Чак и она књига која је стајала негде дуго, има онај мирис који треба да се осети. Тај развој удаљава људе, постаје хладно све“, каже Додић.
Живи се у брзом времену у ком млади сматрају да је читање сувише монотоно и лагано. Њима треба брзо, овог тренутка и сада. Дакле имам потребу коју морам одмах да задовољим, морам одмах да дођем до решења, одмах ћу да одем на интернет, укуцати и добити најкраћу информацију о Ани Карењини. Књигу сличну овој не могу да пређу тако лако, потребно је много више времена, које они нажалост немају. Или мисле да немају. Социолог Ратко Божовић наводи да су млади превише лежерно постали седеће фигуре испред компјутера.
„Мислим да су превише на фејсбуку, на интернету и мислим да та интернетска знања постају једна компензација за дуготрајно и упорно читање књига као форме једне комуникације која се догађа у доколици, у пуној тишини, кад смо ми заправо у концентрацији да останемо сами са собом. Остаје питање колико су млади способни да буду у тој доколици јер је управо та доколица она вредност у којој су настале целокупне културе, историја, филозофија“ сматра Божовић.
|
Истраживање аутора за потребе чланка Сваки шести ученик четврте године Пожаревачке гимназије чита литературу предвиђену за лектиру. Ученици који лектиру редовно читају, углавном читају и књиге које нису део школских обавеза. Омиљена књига из лектире је „Дервиш и смрт“ Меше Селимовића, док су руски класици оно што би ученци најрадије избегли. Примедба је да одређени наслови не одговарају средњошколском узрасту. Ученици четврте године Прокупачке гимназије као разлог за нечитање лектире наводе недостатак времена и неадекватност литературе. Воле дела научне фантастике, док их дела која су обавезна одбијају. |
ПРОКЛЕТА АВЛИЈА
Мења се читав стил људског комуницирања и споразумевања у чему главну улогу имају масовни медији. Управо је захваљујући медијима дошло до нечега што се може означити као естрадна култура. Тај талас популизма кристализовао се и исказао кроз форму естрадизације. Дакле, оно што није присутно у естрадној култури то није популарно. Први одштампани примерак романа „Грабљивица 2“, Симониде Милојковић, у издању дневног листа „Ало“, продат је на једној аукцији Светлани Ражнатовић за хиљаду евра. Професор Бобан Додић сматра да су пре свега електронски медији један од кључних разлога заслепљивања младих и утицаја некултуре и непродуховљености.
„Сада је врло тешко да ти неког младог пробудиш, да му причаш о Толстоју, Достојевском, Андрићу, Селимовићу. Нема ни тих образовних емисија, где ће они да раде ово што ми радимо у школи. Емисија где ће озбиљни људи причати о љубави према књизи“, објашњава Додић.
На тржишту књиге у великој мери су се појавила спорна писанија, од још спорнијих списатеља. То говори како код нас може да „прође“ не само свашта, него и ништа. Као писац присутнији је Легија него Зоран Ђинђић. Писци који су себе измислили, поставили су себе на књижевни трон. Оне књиге које су најзаступљеније у медијима, најтраженије су и на трафикама. Проблем је што се ту може наћи све од књига о ријалити програму Фарма, преко Жарка Лаушевића, до Иве Андрића. Постоји огроман утицај рекламе, сматра библиотекарка Јелена Тркуља.
„Много тога је у медијској сфери. Што се медијски покрије, то се чита. Ипак, на трафикама је било и неких озбиљних књига, светских класика. То подржавам, треба, тако ће барем неко узети да чита. Поготово што су цене књига ниже у том случају“, став је Тркуље
ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
Држава би требало да буде један од најзначајнијих ослонаца културе. Код нас је проблем њено недовољно интересовање за све што се тиче младих и образовања. Ситуација у друштву се рефлектује на обичан народ и у том смислу државе има негативан утицај. После сваких избора сви се отимају око министарстава финансија, полиције или економије, али је са Министарством просвете другачије. Одатле све почиње. Ово је време где влада његово величанство новац, а све поред је небитно. Прагматски циљ политике утиче на то шта ће бити присутно и колико ће култура, књижевност и књиге бити присутни, каже социолог Ратко Божовић.
|
У свету и код нас организоване су разне акције како би се књиге популаризовале. Сајам књига је једна од најпосећенијих манифестација код нас, а поред тога организована је и акција „Ко чита побеђује“. Читање са познатима је само једна од акција у Сједињеним Америчким Државама, а у неким државама Европе су чланарине у библиотекама бесплатне. |
„Када књигу третирате као робу онда је опорезујете, онда настаје неспоразум шта је књига, јер књига не може бити роба као наша кошуља. Она је нешто сложено и поливалентно. Књига подразумева нешто што би се могло означити и вредновати логиком специфичних вредности или немерљивих вредности са становишта тржишта“, наводи Божовић.
Деца која раде и постижу неке резултате и успехе, требало би да буду награђена. Тако је свуда у свету. У институцијама морају бити људи који знају шта је књига, критичари који знају шта су праве вредности, који нису лако поткупљиви и који не продају своју реч за какве проценте, награде и путовања.
„Систем вредности мора да се преокрене, али то није нимало лако. Да учење и образовање имају неку вредност и цену, а не да млади мисле да могу без школе и да је школа непотребна. Код нас постоји то неко сналажење, сви су нешто сналажљиви, ма шта то значило. Веома је тешко да се то изгуби“, каже психолог Релић-Васковић.
КРОЗ ПУСТИЊУ И ПРАШУМУ
Цивилизацију књиге заменила је визуелна култура. Тиме се променио један стил комуникације у односу на вредност, у односу на меморију, у односу на запамћено, у односу на истину. Млади ту цивилизацију вреднују као нешто што је passe, што се већ догодило и што њима не припада.
„Не морамо бити непрекидно они читаоци који читају само вредне књиге. Можемо читати и оно што није вредно, али нема смисла поред толико вредних књига читати нешто и губити то наше време као највреднији ресурс. То могу да читају они који знају шта је право дело и права књига. Они нису у тој опасности, јер ће се они вратити вредној књизи“, закључује социолог Ратко Божовић.
Читање је индивидуална стратегија, то је део усмерења средине у којој се живи. Као чин слободног избора, то је питање породице, питање навике, питање школе. Професор књижевности који је одлучан да вас упути и усмери може да пробуди читалачку свест код ученика. Ученици Графичке школе на Новом Београду, уопште немају обавезу читања лектире. Професор Додић, који предаје у Правно-биротехничкој школи у Земуну, каже да ђаке „купује“ мудростима и животним мислима. По његовом мишљењу, на столу поред новина треба да буде нека књига и онда ће дете у неком тренутку узети ту књигу. Он каже да је Србија земља необразованог народа, да по његовим проценама има и до седамдесет процената функционално неписмених, али ако постоји искена воља то може већ сутра да се промени. Нажалост, воље нема, закључује Додић.
Наука је давно утрвдила место и значај књижевности и читања без којих образовање и васпитање не могу. Знање које млади добијају преко електорнских медија не може ублажити беду духа и душе која настаје због нечитања. Први пут у последњих двеста година се догодило да је једна нова генерација мање образовања од својих родитеља. Наше друштво је рекационарно, идемо супротним путем, у назад, у рикверц. Из тешке прошлости у још тежу будућност.
Слободан Маричић
Богдан Ђорђевић
Спасоје Веселиновић
Последњи радови
Студентски радови4. јун 2012.Не треба нам море!
Студентски радови3. јун 2012.Рани јади