Ватерполо је спорт који нам годинама доноси највише радости, и на репрезентативном и на клупском нивоу. Ипак, клубови су на ивици опстанка, а дуговања према играчима све већа.
Завршена је још једна сезона. Партизан је у финалу које одавно није било неизвесније савладао Црвену звезду и сада су сви окренути репрезентацији и припремама за Олимпијске игре. Када су се ватерполисти Партизана прошле године у Риму седми пут у својој историји попели на врх Европе, на кратко су заборављени сви проблеми. Славље није потрајало, јер се већ у тим тренуцима могло наслутити шта следи. У сезони у којој брани европску круну, Партизан је елиминисан на самом почетку. Пораз у последњем колу групне фазе у Сегедину само је последица вишегодишњег стања у српском ватерполу.
Није тајна да је Партизан пре осам година продао читав тим и најталентованије играче. Такав расплет био је неизбежан, а представљао је услов да се постигне прошлогодишњи резултат. Ни тај успех није привукао инвеститоре, па се страхује од понављања историје. Моћни тим који је освојио Европу одавно су напустили Рађен, Хаџитеодору, Прлаиновић и Пијетловић. Њима се ништа не сме приговорити, јер се примања у Београду не могу мерити са онима које сада имају у богатим грчким и италијанским клубовима. На крају сезоне уговори истичу и некима од осталих играча који су носиоци игре, док је Владимир Вујасиновић већ представљен као нови тренер првог тима. Он је на том месту заменио, некада најбољег ватерполисту света, Игора Милановића. На челу клуба је још једна легенда српског ватерпола , прослављени голман, Александар Шоштар. Ватерполо клуб Партизан на овај начин треба да представља пример свим осталим секцијама спортског друштва. Уместо политичара и бизнисмена са сумњиво стеченим капиталом, главну реч воде бивши спортисти.
Ипак, то доводи до за сада нерешивог проблема. Различите структуре моћи новац улажу у неке друге спортове. Шокантно звучи да један фудбалер Партизана има плату већу од примања свих ватерполиста заједно!
Сви знају да ће Србија на Олимпијским играма у Лондону сигурно освојити бар једну медаљу. Тешко је објаснити како је до те ситуације дошло. Упорност, таленат и надљудски напор су до сада су гарантовали успех. Али како радити у земљи која има три или четири одговарајућа базена? Предност Ватерполо клуба Партизан је и базен на Бањици који испуњава неопходне стандарде. Многи се надају да ће Партизан и Црвена звезда кроз неколико година играти полуфинале или финале Лиге шампиона. Реалност је другачија, а постоји страх да би сваки следећи „дерби“ могао бити и последњи. У тренуцима када је ватерполу потребан подстрек, када би и Црвена звезда требало да добије своје пливалиште на коришћење, прича се о одузимању базена Партизану.
Од успеха репрезентације у многоме зависи и однос државе и инвеститора према клубовима. Какав би тај однос био да се ватерполости са неког првенства врате пети или седми?
Несвакидашње су прилике у којима одрастају наши асови. Изненађују и резултати. Питање је колико ће доминација ватерполиста потрајати. Да ли ће Партизан на нову европску титулу морати да чека 35 година, као што је то сада био случај? Преостаје нам да се надамо да је испадање из Евролиге ове године само опомена.
Последњи радови
Студентски радови4. јун 2012.Не треба нам море!
Студентски радови3. јун 2012.Рани јади