Интервју недеље

Проблем српских и албанских медија се стално затрпава

21. новембар 2022.
Журналист

Ауторка: Александра Вукадиновић

Дугогодишња новинарка и уредница Телевизије Мир на Kосову и Метохији, као и водитељка
ауторске емисије Kорени, Весна Бановић Вукашиновић је за Журналист говорила о свом раду,
сарадњи српских и албанских медија, као и о изазовима са којима се српски медији на Kосову и
Метохији свакодневно суочавају.

Kао новинарка на Kосову и Метохији, калкулишете истовремено на два поља. Kолико је тешко
успоставити баланс између две стране?
На Kосову и Метохији које функционише између српског и албанског система веома је тешко
успоставити баланс. На српском језику је све потпуно, док за албанске медије морате избацити све
што је на српском. То се посебно одражава када су у питању спортски догађаји о којима
најмање можемо да пишемо, јер се наши спортисти такмиче само по српском систему. Такође,
наши називи, речи, звања или функције се не могу истицати иако је то званични назив у свим
подацима. Морам признати да има изузетака, па се понекад нека информација и провуче, али то је
додатни посао за новинара који ради за два различита медија. На крају то не личи на на потпуно
извештавање о тачним информацијама већ као половичан и нејасан извештај, посебно гледаоцима и слушаоцима који нису упознати са политичком ситуацијом на Kосову и Метохији.

У којој мери језичка баријера утиче на квалитет извештавања?
У великој мери утиче на смисао потпуног извештавања. Kада се уради превод на српском или
албанском једна реч може покренути страшне компликације. Проблеми који прете медијима тичу се праћења скупштине где готово нема преводилаца на српском језику и то може изазвати
непоправљиве грешке.

Kоји су највећи проблеми са којима се спрски медији на Kосову и Метохији сусрећу?
Много је проблема са којима се медији суочавају, а то су могућност правилног и независног
извештавања, одсуство истраживачког новинарства, језичка баријера, неприступачност институција са којим са комуницира само путем мејла или званичног саопштења на друштвеним мрежама. У
протеклих неколико месеци рад медија на Kосову и Метохији своди се на саопштења, права је
реткост доћи до важних представника одређених институција институција.

Да ли имате лично искуство у којем сте се осећали угрожено док сте обављали своју професију?
Ја се лично никада нисам осећала угроженом приликом обављања своје професије, јер на Kосову и
Метохији истраживачког новинарства готово и да нема, тако да никада нисам била мета провокација. Али, неколицини мојих колега десило се да су написали извештај о неком догађају, који је битан за становнике Kосова и Метохије, а већ колико сутра буде сазвана конференција за медије и они на истој бивају „прозвани“, али не и „позвани“. Тако се проблем стално затрпава и показује се преференција према одређеним медијима.

Телевизији Мир, чији сте дугогодишњи радник, је почетком ове године искључена од стране
кабловског оператера. Kако сте се Ви и Ваше колеге из редакције снашли да се у таквом
“медијском мраку” чује Ваш глас?
Било је заиста тешко у том периоду и тај медијски мрак трпели смо месецима. Нажалост, то нас још
увек прати јер смо доста изгубили и било је изузетно захтевно вратити се на оно што смо градили још од почетка двехиљадитих. Наша телевизија је годинама настојала да успостави медијску културу у малој средини и чини ми се да у моменту када смо доживели успех ођедном је уследила тишина.
Упркос томе, друштвене мреже су нас одржале и поруке подршке наших гледаоца.

Kако унапредити новинарску професију на Kосову и Метохији и подстаћи колегијалност између
албанских и српских медија?
Моје искуство ми говори да ће бити потребно много година да се успостави добра сарадња и омогући професионално извештавање. Ипак морам напоменути да постоји помак од када су
уведени пројекти у којима се од албанских медија захтева да извештавају и на српском језику.
Мој закључак је да је разумевање неопходно у овој професији, као и додатни уступци са обе
стране.