Студентски радови

Поводом двадесет година од бомбардовања, професор доктор Даница Грујичић о здрављу у Србији

21. март 2019.
Марија Петровић

Даница Грујичић

На ово немају одговор, прећуте или кажу да то није истина.

Лекар је најбољи сведок онога што је урађено народу на овим просторима, а сведоке нажалост нико не воли.

Начелник одељења за неуроонколигију Клиничког центра Србије, неурохирург и редовни професор на Медицинском факултету у Београду. Дугогодишњи борац за подизање нивоа свести о угрожености здравља у Србији, председник хуманитарне организације Здрава Србија и једна од ретких која се јавно залаже за објављивање доказа и утврђивање здравствених последица НАТО бомбардовања Савезне Републике Југославије 1999. године. Не пориче да се у Србији без политичких веза не може остварити напредак у здравству, зато према свакој власти заузима исти став, да је свака помоћ добродошла и да је здравље њених пацијената на првом месту. Образовање и признатост стекла је у Србији и у Русији, написала је преко две стотине педест научних радова самостално или у сарадњи са колегама. Свој живот посветила је спасавању туђих живота у чему каже никада не би успела да нема њеног уиграног тима на који може да се ослони. Више од деценије без устручавања говори о последицама дејства осиромашеног уранијума на здравствено стање становништва.

Да ли је цела Србија загађена или они који су били одговорни да заштите грађане и обавесте их о мерама заштите то нису учинили?

Наравно да није, управо зато је потребно испитати све локације које су гађане и урадити детаљну анализу воде, земље, хране и здравља људи како би се тачно знало шта је загађено,а шта није и како се могу очистити контаминирана подручја. Било је, знате свега и скривања информација од надлежних иституција и рада у тишини као што је радио тим професора Боже Далмације, они су рецимо спречили загађење извора пијаће воде у Новом Саду у потпуној тишини.

Шта се налазило у извештају Бакари Кантеа о последицама бомабрдовања СРЈ?

У његовом извештају је јасно изнесено да је на простору Србије и Црне Горе извршена еколошка катастрофа. Такође изнесен је податак да су Бор, Нови Сад, Панчево, Крушевац и Крагујевац градови који су проглашени небезбедним по живот и о томе овде никада ништа нисте могли да чујете, мада ни у светским институцијама пошто је тај извештај склоњен.

Зашто је заустављен рад  комисије за испитивање последица НАТО бомбардовања и анализа коју је 2003. године спроводила ВМА?

Није то била комисија, то је била група лекара која је контролисала наше војнике после рата и срамотно је 2003. прекинуто њихово праћење под изговором да нема довљно новца. У овој земљи су бацане паре на разне лудости, а не одвојити новац за здравље људи који су били спремни да дају свој живот за ову земљу је срамотно, поготово што су њихови животи можда могли бити спашени тако што би се нека болест открила у раној фази.

Како је могуће да Ваш колега, онколог професор доктор Слободан Чикарић и они који га оспоравају долазе до различитих закључака користећи исте податке које им је обезбедио Батут?

Не постоје „ОНИ” који га оспоравају, постоји само један професор који оспорава податке професора Чикарића. Да би то разумели мора се сагледати чињеница да је професор Чикарић цео живот провео у зони зрачења и лечењу људи од рака док дотични професор није никада у животу прегледао ни једног пацијента, али ипак себи даје за право да прича о раку, то је ваљда нека модерна етика. Што се тиче самих података ја верујем професору Чикарићу ако неко има другачије податке нека их изнесе, увек сам за то сам да се све испита и да се све ако је потребно провери и доведе у питање. Изнећу само један податак који је оспораван од истих људи, а то је да је просек оболеле деце у Србији од 0 до 19 година је 314 годишње док је просек у Европи 165. Тачније, током 2007. године у Србији је од малигних тумора оболела 221 особа узраста од 0 до 16 година, 2008. године 216 особа, 2009. године 238 особа, 2010. године 232 особе, 2011. године 267 особа, 2012. године 282 особе. Ово су званични подаци добијени из Батута, износим их зато што је то најдрастичнији доказ јер деца немају ризике старости, пушења, хране и слично. На ово немају одговор, прећуте или кажу то није истина.

Имате ли податке о томе шта се десило са људима који су радили на санацији последица и рашчишћавању?

Нису ми познати сви случајеви, али јесте пример Врања и рашчишћавање подручја око срушеног репетитора на брду Пљачковица. Радници Водовода који су то рашчишћавали од њих деветоро, осам је преминуло девети се колико ми је познато лечи од рака. Међу њима је био и њихов шеф који их је послао на тај задатак, што значи да они нису имали никакве информације о осиромашеном уранијуму и зрачењу. Истина је да је НАТО негирао да је ту гађао осиромашеним уранијумом и признао је тек када је наша војска пронашла пенетраторе.

 Како коментаришете пресуду коју су добили италијански војници који су боравили на Косову и Метохији и били изложени зрачењу и у којој мери је народ који тамо живи незаштићен?

Пресуда у корист италијанских војника је велика ствар. Они су добили пресуду колико ми је познато само због кршења процедура, јер Американци су знали која подручја су контаминирана и имали су протокол о заштитној опреми, Италијани то нису знали и оболели су. Прву дозу радијације они су добили још у Републици Српској 1995. године, јер су неки војници који су били у РС после тога прешли на Косово и Метохију. Оно што је важно у овој пресуди то је чињеница да су они морали да докажу да осиромашени уранијум и његово зрачење изазива рак и то ће нам бити од велике помоћи у одбрани те тезе у свету. Што се тиче народа на Косову и Метохији они су највише настрадали поготово Албанци, али не смеју о томе да говоре, многи немају ни свест. Страхота је у томе што су тај народ доле оставили без лекара, па моје колеге и ја често лечимо њих који су успели некако да се домогну нашег осигурања. Лако ће Тачи и Харадинај да се лече у иностранству на најскупљим клиникама, али шта ће сиротиња коју нико ништа ни не пита, а која умире?

Може ли се рећи да су и људи у Хаџићима доживели исто?

У Хаџићима је ситуација следећа, Срби који су живели тамо добили су велику дозу зрачења за кратко време, док Бошњаци који су се населили касније добили су мале дозе у дужем временском интервалу. И Срби и Бошњаци су напунили гробља, нажалост.

Можемо ли очекивати подршку светских научника уколико се наши стручњаци буду побринули да прикупе доказе и податке о томе да је 1999. године вођен хемијски рат над нашим становништвом?

Да наравно, она већ постоји. У свакој земљи постоје људи од интегритета које занима наука и истина, а не политика. Не треба никада гледати научнике искључиво кроз политику и мислим да ће се многи укључити и да можемо да урадимо велику ствар.Свако ко производи наоружање за масовно убијање је директна претња за потомство човечанства.

Јесу ли лекари као сведоци свега што је урађено једном народу, здрављу и психи често политичарима мање омиљени?

Да апсолутно, вероватно су лекари и најмање омиљени међу политичарима. Лекар се сусреће са народом из свих социјалних кругова, из свих крајева Србије, разних економских статуса. Видимо како народ живи, видимо њихове навике, начин исхране, начин живота. Лекар је најбољи сведок шта је урађено народу на овим просторима, а сведоке нажалост нико не воли. Мислим да би уместо шиканирања управо требало да се искористи то искуство лекара.

Често говорите о политичком утицају на здравство у Србији, како прихватате информацију да се након двадесет година од бомбардовања група невладиних организација огласила са захтевом да се у јавности забрани помињање НАТО-а у негативном контексту?

НATO је злочиначка организација која је иза себе оставила само рат, несрећу, смрт, избеглице, разрушене државе и градове, ето то је мој одговор њима. Као што видите слободно и даље говорим о НАТО-у као злочиначкој организацији и немам проблема и не мислим да престанем.

Коликом је напретку у лечењу допринела набавка Гама и Икс ножа, да ли ћемо добити и Магнетни нож у скорије време?

Великом, то је огроман напредак за наше здравство. Људи који су одлазили у Турску или су умирали чекајући сада имају могућност да се лече у Србији и да буду излечени. Није то још довољно да немамо листе чекања, али је неупоредиво боље и оно што видим је да се неће стати са овим. Борим се да добијемо још линеарних акцелератора, Икс нож са магнетном резонанцом који је још савременији од постојећих и на крају протон бим, то би била победа српског здравства и тиме би постали најопремљенији здравствени ценатр у овом делу Европе што се тиче апарата за зрачење.