Содаџијска радња надомак центра Јагодине, једна је од ретких преосталих које се и даље баве овим старим занатом и више од седамдесет година одолева времену.
Стаклени излог из кога се шарене боце разних врста напитака утопљен је у здање типочног моравског стила градње, окречено јарким нијансама зелене. С прага се може видети цела просторија, мада би се свако око задржало више од тренутка да гледа у њену садржину. Најпре треба привикнути очи на преплитање плаве и жуте боје по шареном поду од линолеума, а затим се сместити за неки од укупнно четири стола четвртастог облика, са столицама без наслона, свеже офарбаних у плаво. Наслотнити се на светло окречен зид и наручити једно од три врсте пића која овде служе.
На зидовима су окачена бројна признања, породичне фотографије, слике, старе амбалаже и ценовник. Свака ситница говори о некој много пута препричаној причи која се одиграла управо у овом скученом простору. Готово цела породична историја породице Милошевић везује се за ових неколико десетина квадрата у којима већ трећа генерација одраста заједно са осталим младим Јагодинцима. На фотографијама са зидова су и многе познате личности, младенци, матуранти… Чини се да је много важниш градских догађаја обележено управо на овом месту.
Иза ове просторије налази се чувено одељење у коме се припрема магија овог локала која годинама окупља и испраћа како мештане тако и случајне пролазника и путнике намернике. У њему су смештене машине и приступа му само мајстор, овога пута Дејан Милошевић, унук чувеног Ратка содаџије по коме је ова фирма и добила име. „ Дође средовечан пар, наруче клакер и мушкарац нам исприча да су ту да би прославили тридесет година брака који је започео тако што је запросио супругу у нашој радњи, за истим столом. Онда се деси да уђе млади брачни пар који се управо венчао и кажу дошли су да прославе, иду право од матичара. Хоће кажу да им брак траје колико и наша кабеза.“, испричао би Дејан скоро свакоме ко је по први пут у његовој радњи.
На полицама око столова много стаклених флашица боровнице, кокте, клакера, кабезе… Сва некадашња и садашња понуда. Најпознатији је свакако клакер, пиће са укусом крушке, зелене боје. Кабеза је углавном малина. Припремају се кувањем шећерног сирупа који се хлади у који се сутрадан додају ароме. Посебан начин припреме користи се за сода-воду која се касније меша са сирупом. Овај јединсвени начи и оригинална рецептура, заштићени су сертификатом, тако да се сви производи произведени у овој радњи убрајају у производе старих заната.
Милошевићи не планирају да се њихов породични посао угаси, те се и најмлађи чланови интересују за усавршавање овог заната и очување породичне фирме коју је основао њихов прадеда.
Ратко содаџија, Дејанов деда, један је од омиљених мештана Јагодине, тако да свако ко се нађе у овом крају, а не познаје никога, нека пита за Чика Ратка, пут до његове радње знају сви.
