Содаџијска радња надомак центра Јагодине, једна је од ретких преосталих које се и даље баве овим старим занатом и више од седамдесет година одолева времену.
Стаклени излог из кога се шарене боце разних врста напитака утопљен је у здање типочног моравског стила градње, окречено јарким нијансама зелене. С прага се може видети цела просторија, мада би се свако око задржало више од тренутка да гледа у њену садржину. Најпре треба привикнути очи на преплитање плаве и жуте боје по шареном поду од линолеума, а затим се сместити за неки од укупнно четири стола четвртастог облика, са столицама без наслона, свеже офарбаних у плаво. Наслотнити се на светло окречен зид и наручити једно од три врсте пића која овде служе.
На зидовима су окачена бројна признања, породичне фотографије, слике, старе амбалаже и ценовник. Свака ситница говори о некој много пута препричаној причи која се одиграла управо у овом скученом простору. Готово цела породична историја породице Милошевић везује се за ових неколико десетина квадрата у којима већ трећа генерација одраста заједно са осталим младим Јагодинцима. На фотографијама са зидова су и многе познате личности, младенци, матуранти… Чини се да је много важниш градских догађаја обележено управо на овом месту.
Иза ове просторије налази се чувено одељење у коме се припрема магија овог локала која годинама окупља и испраћа како мештане тако и случајне пролазника и путнике намернике. У њему су смештене машине и приступа му само мајстор, овога пута Дејан Милошевић, унук чувеног Ратка содаџије по коме је ова фирма и добила име. „ Дође средовечан пар, наруче клакер и мушкарац нам исприча да су ту да би прославили тридесет година брака који је започео тако што је запросио супругу у нашој радњи, за истим столом. Онда се деси да уђе млади брачни пар који се управо венчао и кажу дошли су да прославе, иду право од матичара. Хоће кажу да им брак траје колико и наша кабеза.“, испричао би Дејан скоро свакоме ко је по први пут у његовој радњи.
На полицама око столова много стаклених флашица боровнице, кокте, клакера, кабезе… Сва некадашња и садашња понуда. Најпознатији је свакако клакер, пиће са укусом крушке, зелене боје. Кабеза је углавном малина. Припремају се кувањем шећерног сирупа који се хлади у који се сутрадан додају ароме. Посебан начин припреме користи се за сода-воду која се касније меша са сирупом. Овај јединсвени начи и оригинална рецептура, заштићени су сертификатом, тако да се сви производи произведени у овој радњи убрајају у производе старих заната.
Милошевићи не планирају да се њихов породични посао угаси, те се и најмлађи чланови интересују за усавршавање овог заната и очување породичне фирме коју је основао њихов прадеда.
Ратко содаџија, Дејанов деда, један је од омиљених мештана Јагодине, тако да свако ко се нађе у овом крају, а не познаје никога, нека пита за Чика Ратка, пут до његове радње знају сви.
Последњи радови
Студентски радови22. јуна 2019.Батина из раја ипак протерана?
Студентски радови21. јуна 2019.КЛАКЕР КОД РАТКА СОДАЏИЈЕ
Студентски радови21. јуна 2019.Шта си се венчао за ту Јагодину?
Студентски радови21. јуна 2019.Изгубили смо се у тој подели на прву, другу, осму, десету Србију